Stražilovo

СТРАЖИ

1ВН0СТ

ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 45.

У НОВОМ САДУ 6. НОВЕМБРА 1886.

ГОД. II.

азболе се Челебија Јова Тетпком бољом од незнаних јада. Витие њега остарела мајка Сузе рони а кроз плач говори: „Сине Јово, мајкин Челебијо, Писам ли ти говорила често, Да не идеш у пјану механу! У механи крчмарица млада Донеће ти вина и ракије, Нацедиће биља свакојака, Опиће те, занећете, Јово!" Болан Јово мајци одговара: „Нрођ' се, мајко, вииа и ракије, Онише ме оне очи чарне, Карловци 27. октобра 1886.

УВ ШАРКИЈУ.

Занесе ме оно лице бело! Ја каква је, моја мила мајко, Кад пошета низ танке чардаке, Да ми ђогу помамна прихвати: На грлу јој сићани ђердани ; Како који ђердан позвецкује, Тако моје срце одјекује! Кад погледа оним оком чарним, У грудма ми срце сапалила: Сагори ми токе на прсима, Из руке ми испаде шаркија, Немам када уставити ђога, Већ са њега на земљицу скачем, Она мени на десницу руку!" Д. .1. И.

ЉУБИЧИЦА И ДЕВОЈЧИЦА.

убичица мирисала: Узабери ме. Девојчица шапутала: Момче, љуби ме.

И ја узбрах љубичицу, Закитих се њом; И одведох девојчицу Белом двору свом.

Увену ми љубичица, Неста мириса; Али оста детЗћјчица, Да је љубим ја.

->кг

Н. Т»ори1«.

ВИДИШ ОБЛАК...

идиш облак, како иебом јури, Гле, потоком како талас жури; А Младо доба бурно тече тако! . . . . И док тренеш, младост већ се гаси, А ти гленеш: шта би ? . . а сад шта си ?!... Немаш суза, бати и да би плак'о!

Жеље, наде, све што ти је мило, Иа развали жића т' оставило, Још ти сиомен друга изанђала! . Иди раци, свет те не уише Што б' увелак, где цвеће мирише! Иди, кад ти младост ирецветала!