Stražilovo

10

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 1.

ФИЛИН 1 1,'алемпјска дружина српких ђака у Бсчу ЖР»3°ра« увек ,је знада, славећи спомен великога српскога првоучитеља светога Саве, сетити се и других, који прославише српски народ својим трудом око књиге и нросвете пародне. Па ево нас обрадова својим племенитим закључком, да ће и ове године да прослави стогодишњи спомен, како се родио препородилац српске књиге Вук Стефап о в и ћ К а р а џ и ћ. Наша омладина у »Зори«, дакле, прва прихвати предлог одушевљена поштрвача Вукова, као и врлога ученика његова, нрофесора А. Сандића. И право је. Али ■ с том прославом снојиће »Зора« и прославу једну, какве у нас јопт није било. Прославиће спомен нравога народнога песника, певача и гуслара Ф и ли п а В иш њ и ћ а. Спомеиу тога песника посвећујемо ево и ми ове ретке, да би упознали пгари круг српских читалаца с њим, ако смо и увереии, да посвећени знају за тога српскога Тиртеја, јер је о њему већ писано*). Ко је, дакле, тај Филип Вишњић? То бепте слепац, али пе од онаквих, какве данас сретамо, где са каиом под пазухом а с раширеним длапом џебраче н богораде за милостињу. Вишњић је са Тешаном Подруговићем обповитељ српске народне поје3 и ј е, — оних класичних пародних наших умотворииа, на којима нам завиде туђинци, — и свакако ј е д а н о д н а ј ђ е н и ј а л п и ј и х н аР 0 Д II и х и е с и и к а. Он је понајодличнији представник читаве четврте еиохе нашега народнога песништва, епохе, у којој се певају догађаји најновијега перијода историје српске, јуначки ночетак срнскога ослобођења. Ту епоху обележава Стојан Новаковић у својој историји срнске књижевности овако: »У најновије доба у онолико више пада народна поезија, у колико више уплива задобија пробуђенн дух сувремене образованости и књижевности и у колико се поред тога *) Гла'сн11в, XX., стр. 237—243. — "Кнежевина Србија, рд М. 1ј:' Ми.лАвлиКа, стр. 434., 469.—471. — Ое*I.еггеГсћ19с:ће Ееу-ие "2. -ВД. (Г>1е вег1)18сће Ерјк, уоп Рго1о88ог''Вг.' НШошдаћ т ^еп) стр. 14. — Акеепак 1 ше4 а г ј II п а скхћ п аго (1 п',1 ћ р је з а ш а, пар18ао МШ уој бгере1, стр{ ()Предгокор к првом издању I. књиге Вукове з бир к е срцск иX- н аро д них п е с ама. — Ср б иј анка Симе Милутииовића "Сарајлије, III., стр. 74—75. — И можда још гдегод.

Сваком своје! више губи старинска вера и патријархално мишљење спрам живог обрта идеја и живота, који се у паше дане јавља.« Ту нема више оних старинских иројских бораба, где се земаљска снага надмеће са надземаљском моћи; нема средњовечних пустоловина, где се јунак одбија од својих дворова, да по вилајету чипи чудеса од јунаштва. Па ако у овим песмама нема баш ни онога богатства боја и маште, којом се одликују несме иаше старинске, њихова је најодличнија страпа то, што стоје на реалном земљитпту. одушевљавајући се истииски понајвише з а с л о б о д о м п р о т и в т и р а н и ј е, а црпући градиво из свога сувременога живота. Филипу Вишњићу јединому имамо да захвалимо, што су нам за вечита времена сачувана онако дивно славна дела оснивача српске слобоштине, бораца српских за ослобођење Србије па Мишару, Китогу, Ноћају, Салашу, Новом Селу, Чокешини, Прњавору, и т. д. Њему имамо да захвалимо, што су нам та имена ие само остала сачувана за до века од заборава, него, што казао Милићевић, постала још као освећена места, на која ће свакад тежити да дође Србитт патријота. Па када овамо дође, може, сећајући се Филина Вишњића, у нраведном заттосу родољубивих својих тежња ускликнути над оним светим гробовима својих отаца као оно велики светски освајач, Македонац, сећајући се Омира, иа г.робу Ахилову: »Благо вама, кад за дела своја нађосте таквога прослављача!« Од Филипа Вишњвћа нрисвојио је Вук једанаесг песама.*) За све те зацело мисли Вук, да их је Филип сам спевао. Филип сам, дакако, то не нризнаде. Али тому нема сумње. Што се тога тиче, карактеристично је, пгго Вук вели па стр. 31. у књизи свог издања од 1824.: »Да се ни новијим пјесмама не може унраво дознати, ко је кој у нрви пут спјевао, то није за чудо; али је за чудо, да у народу нико ие држи за какву мајсторију или славу, нову нјесму спјевати, и не само, што се нико тим не хвали, него још сваки (баш и онај, који јесте) одбија од себе и каже, да је чуо од другога.« Какова беше у Филииа свест о Српству, може *) У новом издању Букове збирке у књизи II.: песма "24. и 74.; у књизи II!.: песма 14.: у књизи IV.: песме '24., 2(3., '28., 29., 30., 32., 33. и 36.