Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Једва се мало повратих од страха. (гдеда по соби) I сам напоље кукавицу и више никад на очи да ми Али где је господин Цифрић? не изађе. Тривун. С њиме сам учииио, што ћу, ако Бог Цвета. Слава теби, Госгтоди! Одмах идем Стани да, у своје време, и с тим лармаџијама : избацио 1 да јавим; то ће јој извесно бити иајбољи лек! (Свршиће се.) (Завеса иада.)

ПЛАТОНСКА ЉУБАВ. НЛ1ШОАО ПАОЛО МАНТЕГАЦА.*)

свима језицима образованих иаЈ)ода наћи Ј^ћете написано платонска љ у б а в, па 1{ад се осетила потреба таквог израза, значи, да и таква ствар постоји, или у ирироди или у људској замисли. Нећемо да се заустављамо на односе речи према стварима, и допуштамо, сасвим радо, да је човек поред својих осталих ћуди, вољап и да кује изразе за ствари, које не постоје. Права тешкоћа у испитивању речи, као одеће за поједине ствари, лежи у томе, што сви л>уди не употребљавају једап исти израз за једну исту ствар, особито кад је говор о психолошким појавама. Одатле збрка и заплет; потроши се толико мастила и толико силе речи, да се разјасни, да се разуме, и, на жалост, да се изазову нови спорови и нова питања. Сви знамо, шта је нож, рука, око, и за све ове ствари сви људи употребљавају једне исте речи. Слажемо се скоро увек у имену за радост, жалост, мржњу, свађу и за многа друга дела психичког света, која за свачију савест имају исто значење, и која у речнику налазе своје рухо. Али је сасвим друкчије, када се новеде реч о песталним и збуњеним појавама, или неприметним тренутцима заноса, или заплета много бројпих елемената. Тада је израз само приближан и незграпан, или скроз погрешан, и ми означавамо једном истом речи најразноврсније ствари, те личимо ономе, који на силу бога хоће да на своје тело навлачи одело, које није за њега кројено. Овакав је случај за платонску љубав. Сви употребљавају овај израз у шали или збиљи, у подсмеху или обрани, у притворству или убеђењу, али мисли, које заодевају овај израз, тако су супротне као да и нс, као порок п врлина, као притворство и идеалност.

Покушајмо да се запитамо, нотражимо, подигнимо парницу том изразу, и позовимо на суд, као поротнике, л>уде из народа и филозофе, паметне људе и честите жене; позовимо такође скептичаре и оне, који верују; материјалисте и идеалисте. Шта је платонска љубав? Платонска је љубав парадокс, утопија; пити је кад постојала, нити ће икада постојати Платонска је љубав притворство, које нрикрива сасвим други циљ. Платонска је љубав се спасе кријумчар. Платонска је љубав, лауз, којим можемо ући не спазе. Платонска је љубав образина, којом се служе лопови и разбојници. Илатонска је љубав квадратура круга. Платонска је љубав стота версија басне о лисици, којој беше кисело грожђе, јер га не могаше дохватити. Платонска је љубав пријатељство између човека и жене. Платопска је љубав нрава и искрена љу-

»нека га«, само да лажан кључ или кау туђу кућу, да пас

Платонска је љубав љубав са свима ограпичењима, које јој је поставила вера, . морал и прилика. Платонска је љубав хоћу ал пе могу. Платонска је љубав душевно братство без телесног учешћа. Платонска је љубав дивљење без жеља. Платонска је љубав двогуба лаж, којој не верује ни један ни други лажљивац. Платонска је љубав први стадијум велике љубави, а последња фаза мале љубави. Платонска је љубав заклетва, коју двојица положе а сутра је погазе. Платонска је љубав заклетва мрнара за време олује. '*) Ово је једна глава из новијег дела Паола Мантегаце „Г^е е^азе итапе", које ће у скоро угледати света накладом књижаре браће Тревеза у Милану. II р е в о д и л а ц.