Stražilovo

Б р . 5.

Платонска је љубав уступак, који даиас чини један од два борца, у нади или уверењу, да ће сутра или прекосутра добити други део. Платоиска љубав може бити борба са ћорфишецима између двојице, који се пе знају борити, или се плаше крви. Платонска је љубав владичанство 111 раг11 ђ 11 8 1пП(1еПит, уступљено ономе, коме се не може дати епархија. Платонска је љубав метафизика љубави. Платонска је љубав најглупља пародија најлепше. највеће и најжешће људске страсти. ГГлатонска је љубав лав од гипса, тигар од папира, баук за децу или играчка за дечаке. Платонска је љубав највећи израз идеалне љубави. Платонска је л 5 убав тријумф човека над животињом, љубав, коју је овековечио идеал тежње. Платонска је љубав нада; права је љубав вера. * До тридесет дефиниција , сасвим различитих међу собом, скоро се једна с другом косе, али отприлике представљају све могуће. Остављајући на страну оне, које дефинишући ствар у исто је доба ипоричу; остављајући на страну и оне, које су пакосне и ироничне, можемо рећи, да све садрже по мало истине, с тога можда метпувши их скупа у добар аван од драгог камена,јер сама благородност предмета захтева тако племенит суд, па све то стукавши стрпљељем хемичара и савесношћу апотекара, можемо се надати, да ћемо добити језгру праве, једине и непогрешиве дефиниције платонске љубави. Ја сам покушао у доброј намери, да извршим ову хемијско-апотекарску операцију. и признајем, добио сам неку арапско-византијску смесу, која ме подсетила на најсмешније препарате средњег века. Бацио сам до беса моје цицварење и прибегавши здравом разуму. који нам и најтамније психолошке проблеме више пута решава много боље од сваког другог умовања, добио сам овај одговор: Платонска је љубав осећање, које зближава човека и жену, који се, и ако чезнуједно за другим, драговољноодричу телесне везе, венчавајући своје душе. Докле допре ова љубав, докле ли може живити, ја пе знам. Написао сам једну књигу (X е и*е 6 г а 21 е), којом хтедох доказати мо-

гућност ове љубави, али једна дражесна и учена Енглескиња нисала је у АсаЈету, да сам ја пресекао Гордијев чвор, али да га нисам решио. Саветовао сам се са многим Енглезима, дубоким знаоцима нретворне љубави, распитујући их: шта значи ШНаПоп и које су границе, у којима се креће ова најнепреведљивија међу непреведљивим речима, и добио сам тако разне одговоре (једни беху метафизични, други кипични), који ме за мало не нагнаше на очајање и да одустанем од сваке даље истраге у овом питању. Дакле? Ја дакле очекујући од других, дубљих зналаца срца људског тачнију и ученију дефиницију, придржавам се своје, задовољавајући се за сада да вам потврдим: да одлучно верујем у егзистенцију платонске љубави, да верујем у њену реткост и да је сматрам као најлепши и најмириснији цветак, који цвати у људском срцу. Она може да се неисказано занесе, њено је усхићење достојно да живи на висипи верског заноса и материнске љубави. * Не замишљам платонску љубав код двоје старих, код двоје ружних, код двеју особа, које се не могу желити. Сви веле, али греше, да душа не стари, док међутим душа стари, као и тело, а дунте, које се спајају светом везом платонске љубави, треба да су и младе и лепе. Ово величанствено осећање удељено је оним ретким одабраним особама, које имају толико чудесне моћи, да могу са дутпе да свлаче свако телесно рухо, које могу да од страсти одбију сваку иолну жељу, и посматрајући се диве се и љубе се. И душа, као и тело, има свој род, и у платонској љубави стоје једна пред другом, па вечито гледајући се. и не додирнувши се, из њих бује потоци жара и светлости. Две звезде, које се крећу истим путем, које се никада не додирну; којима заједнички зора заруди, које заједнички зађу, потамне и ишчезну у грдном вртлогу бесконачности. Увек се крећу, али су увек далеко једна од друге, привлачи их исти центар, али их одбијају исти полови; у односима су међу собом само преко зракова светлости и преко жарких таласа. Човекова је душа сила и рад, женина је душа љупкост и доброта; и ове две људске при-