Stražilovo

глави 6. ст. од Матеја: „Дмш же егјкј.шоу рождћствл Иродока" овако: „кад бијаше дан рођења Иродова", а није хтео превести „кад бијаше рођен-дан Иродов". Вук каже:' „У мјесту његова рођења" а није хтео казати „у његову рођеиу месту". За имен-дан, што се опет ваља мислити да је место именан дан, имамо народну реч годовно у Вукову речнику. 14.) Читам по географијама, а читам и по чланцима наших ваљаних књижевника, који добро разумеју српски, где пишу васелена у значењу <1аа Л\ г сН:^еБаи^е, Лаз ЛУеНаП. А има их, који 4аз ЛУеН^еНаиДе зову чак и селеном , као у овим стиховима: И кад је већем прошао Толике милиарде звезда, Био је стигао . . . Ваљда на крај селене? Ово је још горе онакарађена реч, него што је васелена и најмање доликује песнику да је употреби. Несник ваља добро да пази, у какво ће рухо заодети своје мисли. Песник не само не треба да греши против својега језика, него ваља да стоји на такој висини својега језика, да сам ствара речи, које би одговарале свима правилима његова језика. Прво и нрво не ваља иисати васелена, а још мање селена, него васељена, јер долази од васелити и то од раг1з. ргае!;. раав. васељен — усељен. насељен, ст. слов. кгселгенш, а то .је грч. гј омоуџ & ц уђ, насељена земља, сНе уоп Мепвсћст ћ>елуоћп1;е Егс1е, (1ав НелУоћп1;е, 1)е1заи1е Еап(1. Тако би требало наши богослови да зову ојкуменске саборе васељенским саборима. А ог1л8 Чеггагит каже се сј^пски васиони свет и може значити и с1а,8 ЛУеИ^сЉаисЦ Даз \УоНа11. Васиони свет гласило би у стар. слов. језику ккск сндкнин скитђ ~ вас силни свет = сав силпи свет, сИе Ј>то8зе ^елуаМуе \УсН. Вћсћ снлмтан спојено је ,У једну 1>еч василни, а л на крају слога претвара се у о, као жетеоца место жетелца, ном. жетелац. У Вукову речнику има и васиљени и значи што и васиони : Тако ми силе васиљене! Даничић мисли у својим „Основама" стр. 146., да је васиљени једнако ст. словенском игсслкси.ш, али се онда не слаже са значењем, што је Вук у свом речнику ирибележио овој речи. Кад васиљени значи ^што и васиони, онда мислим, да је придев васиљени прешао по аналогији међу придеве с наставком г.иг. којк се у српском језику са свим помешао с наставком ен. Васиони има наставак 1>нт., па се помешао међу иридеве с наставком ен г в По томе би се могао оправдати облик васиљени, само што је мало померен. Иснореди силан (сим.и г.) са с 1] л е н и. Ваља дакле уиотребљавати ог1и8 1сггагит и за АУеНаП васиони свет, а за ојкуменске саборе васељенски сабор. 15.) Г. С. Лекић у својим „Примерима за лат.

облике" I. стр. 93. иише мужак таа, тат. Ја мислим, да није добро писати мужак, него мужјак. У речи мужјак наставак је ј а к т>, као и у овим речима: рођнк, који се по неким крајевима говори и родјак; Бошњак постало је, кад се на основу од Босна, а то је Босн, дода јак, дакле Босн-јак, које по законима гласовиим даје Бошњак; имењак је постало, кад се на основу имен у речи име дода јак, дакле имен-јак имењак. Тако и на основу муж долази јак, те добијамо мужјак. Поред свега овога гледа.ј у Вукову речнику где стоји мужјак. Ваља дакле разликовати речи с наставком јак од речи, које имају наставак ак, као: јунак, иетак, иростак, лудак и т. д. 16.) Г. Лекић у својим „Примерима за лат. облике" I. на више места, као на стр. 93. и 100. нише мњење. У сг. слов. језику ирави се партицип ргае*. раз8.'од инфинитивне основе. Ст. словенско ммшиис долази од глагола минитп и прави се од раг1. ргае!. ра88. м 1,ш; 1п, с наставком шс, дакле иенин-нж . Гладоли исте треће врсте другога раздела праве парт, ргае!;. ра88. данас у српском језику од презенске основе, као видети, виђен, а не виден, те кад на виђен додамо наставак је, добијамо супстантив вкЈјење, а не видење. Некад се нак правио и у српском језику раг1. ргае!;. разз. од инфинитивне- основе, као што се правио и у старом словенском језику. Даиас се само од једнога глагола задржао тај облик од инфинитивне основе, и то је: траен. Али кад отворимо Вуков речник, наћи ћемо у њему мнијење. А и из ове речи видеће, ко се разуме у овом, да је и овде начињен раг!;. ргао!;. ра88. од инфинитивне основе која гласи мнијен =ст. слов. ммшп,. на што је дошао наставак је за супстантив мнијење. Та реч тако гласи у јужном говору, а кад би је хтели употребити и у источном дијалекту, онда би морала гласити мнење, а не мњење, као што пише г. С. Лекић. Из супстантива мнијење, који је посгао од раг4. ргае! ра88. мнијен, види се, да је инфинитив гласио и у српском језнку мњети као и у ст. слов. ммгктн, па је данас прешао у четврту врсту, као што се види из Вукова речника, где је инфинитив ирибележен по четвртој врсти мнити. При свем том ја бих увек пре употребио мишљење место мнење. Ко је мене при овом разлагању добро схватио, тај ће лако увидети, да су замерке онога, што шппе у „Нашем добу" бр. 6. под „Књижевност и вештина", ништаве. Онај, што пише против Јована Јовановића, песника нашега, говори са свим противно овоме, што сам ја овде разложио, па да треба мњење, а не мнење иисати, а тим је показао, да се у овим стварима ие разуме. Чудно је, да код иас још онај ветар душе, који је и за време Јована Хаџића духао, где