Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

ВЛАОНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ. ВРОЈ 7, У НОВОМ САДУ 12. ФЕБРУАРА 1887. ГОД. III.

ДВА ЈЕ ГРАДА ИСПОД НУЛЕ

види се живе душе, Тек иролети која тица Отворити не да ока Светосавска вејавица; И тишина свуд је нема. Чије би се речи чуле Кад је зима, кад је цича... Два је града испод нуле! Благо оном, који сада Покрај топле своје пећи Р1 уз чашу руменике У својој се топи срећи. Па се нада још бољему, По ваздуху зида куле Ал на пољу, то је грозно... Два је града испод нуле! „Дај нам леба, слатка нано! Како можеш бити така..." „Ложи у пећ, драги бабо, Та зима је тако јака..." Треће опет тихо плаче, Очи су му већ подбуле Л на пољу ветар звижди... Два је града испод нуле!

„Куд ћеш, Срето, да те сада Та мећава бије љута?" „Видиш, Смиљо, децу нашу, Дрхћу, јадни, к'о три прута На поле ћу трску сећи Код госпође наше Јуле, Да нам гладни бар не зебу..." Два је града испод нуле! Зима била сиротану, Док сеоску прође малу; А каква га зима чека На слеђеном на каналу! Док до трске на лед дође, Већ му груди промрзнуле, Ал огрева треба деци Два је града испод нуле! Трску сече, трску ломи И с дебелог вуче леда, Ал му глава заноси се, Укочено око гледа. И не може да доради, Руке су му већ клонуле Клизну, паде, тихо заспа ... Два је града испод нуле!

На вечерње звона звоне, Потмуло им глас се чује, А кроз трску ветар тужи К'о да неког сарањује. И све јаче зима стеже, Мрзне звуке те потмуле, А и сумрак већ се спушта Два је града испод нуле..

У Лирошу.

Ђ. Ст.