Stražilovo

Б Р . 7.

(Зборници руских народних песама.) х 1итамо у „VIепсп" : Најстарији зборник руских народних песама ириредио је Иван Прач, врстан музичар у Ирагу, г. 1790; друго је издање изашло знатно умножено г. 1815. У н>ему има134 руске и 15 малоруских песама, речи су забележене верно, али хармонизација није добра, јер скупљач није знао значај хармонизације, која пристаје руској народној песми, а ни пратња гласовира није у духу народне песме, особито старе. Из Прачевог зборника употребио је Бетовен неколико песама у квартетима (Ор. 59.) и посветио их гроФу Разумовском. Иван Песоцки издао је непотпун зборник под насловом „Руски иевец"; иесме је хармонизирао Варламов, али но талијански, те им је додао којекакве додатке, но рђаве — без укуса и језгре Фортепијанске варијације, што их је уз песме написао Кажински. У „Собрању руск. нар. песен" Стаховићев избор је добар, песме су забележене доста верно, но не задовољава хармонизација. Билбоа поче с Ап. Григоријевићем год. 1860. издавати „Рускија народнија песни"; али нису довршили свој рад. Избор је у средњу руку а и хармонизација је донекле боља. „Песни рускога народа" М. Бернарда нису ништа друго, но поновљено издање Прачевог зборника с лошијом хармонизацијом. У зборнику Балакирева год. 1866. има само 40 песама, али је свака мајсторско дело; не само што је хармонизација удешена према духу руске народне песме, него је и свака плод праве уметности а и разнолика и богата пратња Фортепијанска придржава се верно чисто народног карактера. После те ваљане збирке јавило се доста зборника, који се ње придржавају као Прокудинов, Рубчево ,,Собраније украјинских народних песен" и т. д. од којих је пак најсавршенији зборник Римскога-Карсакова. Малоруске песме скупио је А. Једличка и забележио их сасвим онако, како се и певају, а додао им примитивну пратњу. Даровити и досад једини композитор украјинских песама, Лисенко, саставио је изврстан зборник малоруских песама с уметничко дотераном пратњом за Фортепијано. АФ0РИ0МИ. Римски. Живот сам по себи је кратак, али несрећа га продужује. П у б л и л иј е С и р. Тешко нама сиротим емртницима, најлешли наши датш најпре нам прохује! Вергилије. Иште се цео живот, да научимо живити и, — чему ћеш се зацело чудити — да научимо умрети. С е н е к а.

Трудимо се, да нам живот буде налик на скупоцене руде, које не заузимају много простора а много важе Живот ваља да ценимо по својим делима, а не по његовом трајању. С е н е к а. Краткоћа живота, закраћује нам дуге наде. Xорациј е. Мало има међу људима, јпто шапућу тихим гласом своје молитве у храмовима вишљих, који би могли признати гласно оно, што желе сасвим тихо! Персије. Старост је болест, од које нико никад не оздрави. С е н е к а.

Ч И Т У Љ А. Сава ПоиовиЈг, трговац, умрво је 29. нов. пр. г. у Госпођинцима у Шајкашкој, у 43. години свог< живота. Осгавио је иза себе велико имање : грдну кућу и неколико стотина ланаца земље. Од отога је' оставио до 130 ланаца, што вреди преко 20.000 Фор., управи народних Фондова у Карловцима, да то буде фонд за пггипендије богословима, по оправданом свом уверењу, да нам треба понајвише ваљаних свештеника. Штатут за тај фонд има спремити саборски одбор. Цркви Госпођиначкој оставио је приход од две баре, које беру по (5—10.000 Фор. годишње на чисто, да се од тога најпре оправи водица на друму између Госпођинаца и Чуруга, да му се на гробу дигне црквица, да се плати свештенику, који ће му двапут у години очитати спомен, а с осталим да црква по својој вољи располаже. Још је доста оставио и родбини. Ако је и ружно живио, ако је за живота био и добар и, као што му вели један пријатељ н>егов, и зао, лепо је умр ј>о и поштено се народу одужио. Слава му! Марко Милииовић умрво 29. јануара о. г. у 36. години свога века у Винковцима као доктор ирава и адвокат. Покојник се родио у Белегишу, у Срему. Гимназијске науке слушао је у Новоме Саду, те ту год. 1869. сјајно положио испит зрелости, па као Текелијин питомац у Пешти докторат права, у Загребу цензуру. Беше увек вредан, даровит, и велики родољуб, као и на гласу певач. У првом српско-турском рату похитао је на Дрину као добровољац и био тамо до свршетка рата. Као гимназиста покушао се у књижевности с песмицама и новелама, које је читао у тада књижевном гимназијском друштву Вили. НТтамиана је од њега само Чоке-ова прича „Насљедство", која је отштампана у књижицу из Суботићева „Народа". Доцније није ништа радио у књижевности. Али је у њему Српство изгубило жаркога родољуба и спремна раденика, мати нежна сина, брат и сестре милостивна брата. Вечан му спомен!

Опуномоћили смо књижару ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА у Београду, да може из Србије примати претплату на наш лист. Молимо дакле и досадање поштоване претплатнике „Стражилова", а и који се још желе претњлатити из Србије, да претплату шаљу реченој књижари. Админиотрација. САДРЖАЈ: Два је града испод нуле! Песма од Ђ. Ст. — Из ничега. (Свршетак.) — На дан венчања. Несма Бр. Ђ. Нушића. — Под старост бердо. Приповетка из варошког живота. Написао Милан Савић. — Ко мари?.. . (По немачком.) Од Н. В. Ђорића. — О кнезу Лазару. Расправља И. Руварац. — Киселина у јабукама. Од Стеве Милованова. — Листак. Писма Вука СтеФ. Караџића Лукијану Мушицком. Писмо XXIV. — Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке. — Смесице. — Афорисми. — Читуља. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 26 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију лрима нретплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИ.ЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.