Stražilovo

224

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 14.

чије удеси, а да се не мора мењати устав Матице Српске. Не мора се рећи, да је баш прави члан, рецимо, да је уписник на Матичине књиге, сваки онај, који плаћа годишње 3 Фор. а то је управо 6 проц. на капитал за чланство од 50 ф. које није лако сваком да плати. Па и код Матице Хрватске они чланови приносници, који годишње плаћају 3 Фор., нису прави чланови, немају гласа ни у каквој скупштини, ни у каквом одбору, него у тим приликама имају право гласа чланови утемељитељи, радници и почасни чланови (§. 9.), а овамо видимо из сиоменутог извештаја, да је чланова приносника било у години 1885. 5190, пет хиљада сто и деведесет, остало су били чланови утемељитељи, који су своју чланарину или оасвим или од чести уплатили. Могло би се још много што шта у овој прилици надовезати, но држимо^ да је и ово доста. Ако устреба, драговољно ћемо још коју рећи у хатар цветању наше књижевности, која заиста има велику улогу у сваком па дакле и у нашем народу, где су себични интереси и партајска борба заузели сувише велик обим. Само књижевни производи трајие вредности и читање истих може утишати распаљене страсти; само у таквим приликама човек има каде мирно да размишља, па да види, пгга вал>а а шта не ваља, и на себи и на другом, а у страсном таласању нема се каде имати и на штогод друго обзира. А. М М. П030РЖШТЕ И УМЕТНОСТ. (Грпско народно позоршпте.) Од десетак дана амо бави се наша народна позоришна дружииа овде у нашој средини, да се што боље спреми за прославу двадесетнетгодишњице српског народног позоришта, која ће почети други дан Ускрса а довршити се на Томину недељу. Крај свега учења и спремања досиела је дружина, те нам је за десет дана приказала пет комада, четир сасвим нова за овдашњу публику а један сасвим стари, који је требало сасвим с нова научити. Нрикази су ти текли овим редом: 1. у Суботу 21. пр. м. „Све за сина" (1^е Ш« с!е СгЉоуег) од Емила Ожјера у преводу Милована Ђ. Глишића; 2. у Недељу 22. Марта „Смрт Стевана Дечанског" од Стерије; 3. у Среду на Благовести некаква Фраицуска ,,8сћаиег(1гата'' под насловом „Убица" у преводу Драгутина Н. Јовановића; 4 у Суботу 28. пр. м. драматизована елсаска прича Еркмана и Шатријана „Завађена браћа" (у Хрвата је наслов „Кат^иауј") у нреводу Милорада Н. Шапчанина; и најпосле 5 у Недељу 29. Марта Рајмундова чаровна глума „Распикућа" у преводу М. И. Стојановића. Прикази су махом били складни. (Ернесто Роси), славни талијански трагед, наумио је, да не излази више на позорницу, него ће се стално настанити у Риму и ту ће примити управу академије за драмску наставу. (Изложба Крстићевих слика.) Јављају нам из Београда: 22. Марта закључена је изложба Крстићевих слика за Нишку цркву. Крстић је изложио седам слика и то: св. Николу, св. Јована, св. Саву, св. Тројицу, Мајку Божију, Исуса Христа и смрт цара Хазара. Највећу пажњу публике привлачиле су слике смрт цара Лазара и слике св. Јована, особито ова по-

следња, која је ванредно лепа студија пустињака. Изложба ових слика, као што је нашим читаоцима познато, нониклаје услед велике полемике, која се око Крстићевих слика водила између Валтровића, Малетића, Стеве Теодоровића и самог Крстића. Крстић је позвао Стеву Теодоровића, да заједнички изложе своје слике, и саопштио му је дан, кад ће своје слике изложити; али Теодоровић не хтеде примити овако витешки мегдат . . . Публика се лепо одаевала Крстићевим сликама, а изложбу су посетили краљ, краљица и митрополит Теодосије.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — „Козаци", кавкаска новела гроФа 1ава Толсто^а, излази од почетка Марта о. г. у лиску Загрепског „Оћгог а у преводу Милана Грловића. — Фрања Рачки наставио је у 13. броју Ухепса своје путне успомене о Русији, описујући Пољску: Варшаву и Краков. — У 4. броју „Кпј1^еупе егпо^ге" врло је повољно оцењена „Мала појетика" дра Стевана Иавловића; осим тога је приказана прва књига Вукових дела, лист „Женски свет" и расправа Стојана Новаковића „Последњи Бранковићи у историји и у народном певању", што је изашла у Летопису Матице Српске у књигама 146.—148. — П. А. Ровински пише поводом Миклошићеве брошире: 1Ме бегМбсћеп Г)упа&1ит Сгпојеун*, коју лане а у нашем листу приказа проФ. А. Сандић, у 11. и 12. бр. „Гласа Црногорца" своје примедбе. — „Лабудова иесма", приповеткаТ>орђа Онета, изашла је лане у „Гласу Црногорца" у преводу нашега сарадника Сима Матавуља. Тај српски превод беше без сумње први превод те радње Онетове, јер је изаШаО Но гоДШте ире „Пестер-Лојдова", који га ноче доносити овог месеца на немачком језику, хвалећи се, како бајаги јоиг ни у једном страном језику није изашао. — „Дужност пре свега" зове се приповетка Александра Херцена, до сад још непознато дело тог руског публицисте, које сад у Дражђаних накладом Хајлриха Миндена излази, и то са биограФским уводом. — Р у с к и ц а р је мађарском сликару М и х а ј и л у Зичији дао налог, да му илуструје дневник. IIо Зичијевим речима иише цар просто и без икаквог накита, осим што путописним белешкама додаје и нолитичке примедбе. — Шпански политичар и књижевиик Емилијо Кастелар саопштио је ово дана увод у велико дело: „Карактери славних жена." — У аирилској свесци „Беи^сће Кип(1зсћаи"-а изаћи ћо из оставине 1еополда Ранке-а „Успомене из живота." — У Берлину излази „Новинар" („Г>ег ЈоигпаПв^" , лист, који заступа интересе немачких новинара и оних струка, које су с новинарством у свези. — У Енглеској и Ирској излазе ове године 2.135 новина, у Лондону самом 435, а још године 1846. било је тамо свега 552 новина, од којих 14 дневних.

САДРЖАЈ: Краљево звоно. (Наставак.) — Несма. Црта из сеоскога живота. Написао II. Адамов. — Пастирка и Љељо. Песма од Војислава. — Дум АнтонКазали. Од Л. Томановића. (Наставак.) — О кнезу Лазару. (Наставак.) Успомена на покојног пријатеља. (Наставак.) — Књижевност. Приповетке Милорада П. Шапчанина. Књига пета. — Ковчежић. Матица Српска и Матица Хрватска. — Позориште и уметност. — Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а иретнлата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПОКА 1МТАМП АРИЈ А ДРА СНЕТОЗАРА МИЛЕТИТчА У Н. САДУ.