Stražilovo

Б р . 14.

СТРАЖИЛОВО

223

песама и на послетку слшсак књига, које је о свом трошку досад издала „Матица Хрватска". Свакоме ће упасти у очи, како Матица Српска има врло мало чланова — та свега 699 које мртвих које живих, а Матица Хрватска има мртвих 247, а живих 0176, свега 6423! Тако је било о бадњем дану год. 1885. Свако ће запитати, како је то? Ево одговора. Матица Хрватска има више врсти чланова: 1. чланова утемељитеља, који наједанпут или у десет оброка за пет година уплате у друштвену благајну 50 Фор. а. вр. 2. чланова радника, 3. чланова приносника и 4. чланова почасних. Матица Српска има 1. правих чланова, који у једанпут или за пет година у иет оброка уплате у фонд Матичин 50 Фор. и 2. чланова почасних. Што су радници у Матици Хрватској, то су чланови књижевног одељења у Матици Српској. Тамо је сваки члан радник, који се обвеже, да ће на књижевном и уметничком пољу унапређивати цел>и Матичине, и плаћа годишње 3 Фор. ако није случајно утемељитељ; овде пак скупштина бира из својих чланова у књижевно одељење у нади, да ће унаиређивати на књижевном и уметничком пољу цељи Матичине. Из тога видимо, да „Матица Хрватска" има чланова приложника, којих ,.Српска Матица" нема; сваки такав члан плаћа по 3 Фор. годишње. Сви чланови Матице Хрватске без разлике добијају све књиге, које Матица издаје. Дућанска цена тим књигама је кад штовелика; јер то нису књижице, него праве књиге. Примера ради навешћемо ово. Чланови Матице Хрватске, па дакле и они, који плаћају годишње само 3 Фор., добили су у години 1885. књига у вредности од 10 Фор 60 нов., у години 1884. у вредности од 9 ф . 50 нов., у години 1883. у вредности од 9 Фор. 55 нов. и т. д. Где циФре говоре, ту се мора ћутати. А овде заиста цифре говоре. Онда се не треба ни чудити, што у списку чланова нађосмо много имена, за која знамо, да су српска. Јер ко иоле воли књигу, тај ће као члан ,,Матице Хрватске" са три Форинта годишњега прилога (ако није већ утемељитељ) добити сваке године разноврсних књига у вредности једно на друго за 10 Фор а. вр. То је заиста лепо уздарје. Јасно нам је, што Матица Хрватска има чланова више од шест хиљада! А како је с Матицом Српском? Дуго и дуго члан Матице Српске имао је дужност платити 50 Фор. за чланарину и имао је право о своме трошку, ако није из Новог Сада, долазити у главне скупштине Матичине. Ако ли је пак хтео да чита „Детопис Матице Српске", морао га је купити. Тако је, као што рекос.мо, дуго било. Са свим је поњатно, што је пре било врло мало чланова. Тек од последњих десетак година Матица Српска даје бесплатно својим члановима сваке године четир свеске „Летописа", у дућанској вредности од 2 Фор. 80 нов. И ма да је то незнатно уздарје за 50 Фор. чланарине, кад сравнимо са оним, што Матица Хрватска даје својим члановима, ипак се наш свет од тога доба више упис УЈ е Ј чланове Матичине, него ли пре. Писац ових редака бројао је чланове у штампаном именику Матице Српске, који су од год 1875. па до завршно 1886. потпуно исплатили своју чланарину од 50 Фор., па их је нашао свега 192, и то је свакојако напредак, кад се за неких 12 година упише нових чланова 1 92 и за то време исплате са свим своју чланарину него ли, кад се од постанка Матице Српске, од год. 1826 па до завршно 1874. — дакле за неких 48 година, упише свега 507 чланова. Према томе се за ирвих 48 година магичиног живовања сваких 12 година једно на друго уписивало 127 чланова. Ови бројеви по нашем уверењу не значе то, да су Срби за последњих 12 година били већи родол>уби и љубитељи Ма- ј

тице Српске, него за пређашњих четир пута по 12 година него то, да је за последњих 12 година лакше било — а и данас је тако — кога наговорити, да се упише за члана „Ма_ тице Српске", него ли пре. Данас се просто сваком износи, шта Матица своме члану као уздарје даје. Ове нас циФре и о томе даље уче, у коме правцу вал>а радити, ако хоћемо, да се број чланова „Матице Српске" повећава и да још у већој мери расте, него што је било за последњих 12 година. Матица Српска ваља, да повећа уздарје својим члановима; и у овај мах то би се дало лако извести. Матица Српска ваља да одлучи, да својим члановима осим што већ даје четир свеске Летописа, сваке године, да даје уз то још и књижице, што их издаје из задужбине Петра Коњевића. Тих књижица излази сваке године шест. По томе би сваки члан Матице Српске добивао сваке године као уздарје четир књиге Летописа и шест књижица, што их издаје задужбина Коњевићева. Кад би Матица Српска то учииила, уверени смо да би се тиме могао многи задобити да буде члан Матице Српске. Осим тога, држимо, да би се на тај начин и књижице Коњевићеве задужбине више продавале по народу, него ли до сад што је, јер смо уверени, да, ако не би баш сваки члан Матичин, а оно би зацело многи у својој околини нашао многог претилатника за Коњевићеве књижице. А ту би било лако наћи: шта је то 60 пов. сваке године, па да свака два месеца добије по једну књижицу одабраног: забавног и поучног садржаја. Ту би требало само добре воље од стране појединих чланова Матице Српске, и затим да их „Матица Српска" на то позове. У току нашег разлагања дођосмо ево до једне тачке, са које нам се са свим по природном реду ваља вратити на „Матицу Хрватску". Ту мислимо, како скупља Матица Хрватска себи чланове, и како растурује књиге. По споменутом извештају видимо, да Матица Хрватска има у сваком већем месту своје поверенике. Повереници се примају из чистог родољубља тога посла, и задатак им је, сваки у своме месту да позива за чланове, затим, од чланова да купи годишње новчане принеске и да члановима свакоме даје приспеле књиге. Матица Хрватска не шаље свакоме књиге за себе него уједно на поверенике, па онда повереник разда члановима, који су код њега уписани. Тако иде и брже а и много јевтиније, него ли да се шаље сваком за себе. Тако што ваљало би и наша Матица да заведе, т. ј. да стече у сваком месту себи повереника, који би имао тај исти посао, што и повереник Матице Хрватске. Ми смо уверени, да би се тако што могло одомаћити и у нас, што ето видимо, да са успехом постоји и код браће нам Хрвата. Стоји само до Матице Српске, да позове, па сам уверен, да би се у сваком месту нашао барем по један члан Матице Српске, који би се драговољно примио тога посла. Чисто не смем да сумњам у нротивно, т. ј. ја држим за немогуће, да се не би могао наћи у сваком српском месту поједанчлан „Матице Српске", који се не би примио тога заиста родољубивог посла, да у своме месту растурује књиге поучне и забавне. Бар до сад имали смо прилике, да се уверимо, како код нас заиста има и родољуба и родољубља. Па зато држимо, да би се и у овој прилици нашло одвива, што би било достојно имена и поноса српског и човечанског. Јер што има неких, који тврде, да је такво што немогуће извести, држимо, да је иросто излив личног комодитета а не уверења. Још нешто. Ми држнмо, да би се нешто ипак урадити могло, на да се унлата за чланство у Матицу Српску друк-