Stražilovo

271

тучед, бременогиа, винобер, виноиија, ветрогоња, ветромет, водоваља, водојажа, водоноша, водоаија, володер, вукодржица, гласоноша, богоносац, грабоносац, домородац, душогубац, и т. д. У свима овим композитима друга реч не може бити самостална, проста реч. Тако не постоје као самосталне речи родица, чед, ноша, бер, иија, гоња и т. д. Сложене речи ове врсте морају имати своје самосталне наставке, којима иостају као и иросте речи, и друга реч не сме иосгојати као самостална ароста реч. Наставди, којима постају сложене речи ове врсте, ови су: 1.) т> као примарни наставак долази на корен, н. п. винобер, ветромет, коловоз, коломаз, козодер, козомор, котлокри, мишомор, мироков, рукоиис, сенокос, трнокои, хлебождер, чорболок, шакоиис, Богољуб, костолом, добротвор. 2.) Сложена реч постаје секундарним наставком т. н. п. братучед (т>). Од ове речи друга реч као проста гласи чедо. 3.) Сложена реч постаје наставком ја, н. п. гласоноша, ветрогоња, водоваља, главобоља, калогажа, козоиаша, костобоља, сенокоша. 4.) Сложена реч постаје поставком ац, н. п. богонослц, грабоносац, домородац, душогубац, чудотворац, шчеточинац, доброчинац, злочинац. Кад се ове сложене речи с наставком ац узму на око и с њима испореди реч ватрогасац, онда не могу бити доста паметан, за што ватрогасац није била Даничићу добра сложена реч. Што г. Маретић у 6. броју „У1епса" против, ватрогасац говори, није ми довољно. Из његових речи ја бих закључио, да се може казати и ватрогасац и ватрогаша, и то је истина; али да је ватрогасац лакоумно скована реч поред чисто народних речи: грабоносац, домород<1ц, душогубац, штеточинац, доброчинац, злочинац, то не могу да схватим. Овим наставком постају и детерминативна композита и овај наставак има велику улогу при грађењу сложених речи. Тако од Нови Пазар долази сложена реч Новоиазарац, од Света гора Светогорац, од Фрушка гора Фрушкогорац, од Црна гора Црногорац, брзоловац, Велоиољац, божогробац, горњоземац, једноглавац и оваких речи има множина. Наставци су за сложене речи разноврсни, и ја видим, да наставак ац има исту ту улогу као и наставак ја, и никако ми не иде у рачун, да је ватрогасац лакоумно скована реч. 5.) И наставком ије постају сложене речи ове врсте, н. п. крижоиуЛе, рукодаНе. Где које сложене речи с овим наставком изгледају, као да им друга реч и сама за себе постоји, н. п. костоломљење. Еод ове речи по-

стоји друга реч- ломљење и као засебна реч. Али овде ваља знати, да косголомљење долази од глагола костоломити, и костоломљење је онда начињена реч од костоломити , као што је ломљење од ломити. 6.) Сложене речи треће врсте с наставком ка • костоловка. 7.) Сложене речи треће врсте с наставком ик: рукодавник. 8.) Сложене речи треће врсте с наставком а : богоматера. 9.) Сложене речи треће врсте с наставком ица: богородица, вукодржица, коњозобица, коњокрадица, кравосица, сокодржица, мироносница. 10.) Има сложених речи ове врсте, у којима друга реч постоји и као самостална реч, али онда такове речи значе име нечему н. п. гороцвет не значи у гори цвет, горски цвет, него је име цвету, који се зове немачки ГгиШт^ааЛогш. Тако п земљокруг, што употребљава г. Лекић, не би могао значити круг земљин, него морао би значити име нечему, кад би ту реч говорио народ. Реч домазет, кад би била нрава сложена реч, припадала би овој трећој врсти, зависним композитима, а не детерминативним композитима, којима ју је прибрао Стојан Новаковић у својим „Основама"; али домазет је, као што се види по облику саме речи, недовршена сложена реч. Овде се има на послетку још приметити за композита ове врсте, да при тумачењу њихову прва реч према другој стоји као генитив објективан и то код велике већине ових речи. IV, Врста. Посесивна композита. Посесивна су композита адјектива и постају секундарним наставком в, н. пр. белобрк, који има беле бркове, белогрла, која има бело грло, белолик, који има бело лице, и за то, што се овако тумаче, зову се посесивна. Али могу се тумачити и генитивом каквоће, н. пр. голобрад, човек голе браде, головрат, човек гола врата и т. д. Ове су сложене речи лаке, те лако се могу и нове градити по њима, за то о њима и немамо никаквих примедаба. * * * Јесам ли ја овим кратким потезима принео које зрнце за разјашњење сложених речи српских, то нека суде они, који се разумеју у оваким стварима. Међу тим г. Лекић може и даље употребљавати земљокруг, ако му је воља, јер можда ће се наћи когод, који ће му га одбранити, што бих му ја желео.