Stražilovo

Бг. 19.

СТРАЖИЛОВО

293

имали заЈедничку дворану за примање посета, и заједничку собу, у којој им је била смештена књижница. Што сам се ја у свом новом склоништу тако добро осећала, много је дакако допринела и Ружићка. Била је то врло вредна и весела млада жена, и нас смо се две брзо здружиле. Ружић је имао у својој адвокатској нисарници друга, адвоката Павла Иванића, кога сам ја још од пре зпала, јер је, пре но штоје положио докторат, био у нашем месту, и практиковао у писарници Јована Петровића, камо сам ја врло чесго одлазила. Ја сам се са Павлом још од пре лепо живила, а сад се наше пријатељсгво још боље утврдило, јер смо се све боље и бол^е познавали; а бивали смо често заједно, јер је он код Ружићевих био тако примљен, као да су били најближи рођаци. Често

смо заЈедно свирали и певали; у општеја сам проводила тако, да би свака друга на мом месту била потпуно задовољпа, али су моју душу притисли и сувише тешки јади, на није било чудо, што сам и у тако веселу кругу била често суморна. Павле је морао за мене и за Војислава нешто начути, јер ме је често у шали задиркивао. Ја сам сва та његова задиркивања одлучно одбијала, али сам крај свега често помишљал:а на то, дд му ее са евим иоверим, даму кажем све, што је било између мене и Војислава, па да га питам за братски савет. Али женски понос, шта ли, не знам, тек нечега је било, што ме је од тога увек задржало. Док сам ја тако размишљала, дотле се у В. разнео глас, да је Навле заволио Анђелију, ћерку градоначеоника Живаповића. I— (Наставиће се.)

КРАЉЕВО ЗВОНО. 110 Р. X. СТОДАРУ С П Е В А 0 МИЛОРАД П. Ш А II Ч А Н И Н.

(Свршетак.)

лас- пукао кроз град столан: „Краљ нам лежи, краљ је болан." Данас тако, сутра тако (Можда ј' за њим ко и шгак'о?) П'онда опет хајде старим гредом Навикнутим, утрвеним редом. На постељи старац лежи, 11о соби је сутон пао, До постеље млади принцин, До принципа лекар стао. Пита отац свога сина, Из сред бола, у сред мука: „Ко награду доби прву?" А принц рече: „Моја рука." „Твоја рука?" шапну старац, „Та ј' награда дражи пуна, „Сад те чека друга срећа, „Та је срећа — мо.ја круна," „0, не збори тако, бабо, „Још ћеш дуго с нама бити." „Није тако, чедо драго, „Скоро ћу вас оставити. „Клонуо сам, да се борим, „Одох, синко, да с' одморим." Син и лекар брижно лебде Од вечера па до зоре,

1650

1660

Заман брига и мелеми, Старом краљу све је горе. Стари лекар, мудра глава, У лекарству знао много, Али, шта је старом краљу, Докучити није мог'о. Кад му мудрост не помаже, Он се кљига својих хвата: Шта ли вели Парацелзус, Шта ли стари Хипократа? Пилуле су, прашкови су И мелеми сваког рода, Данас цеди сок од биља, Сутра нешто ново дода. Код двора се народ купи, Свако старог краља жали, Помињу му све врлине И сва добра, што су знали. Један сећа с' бурног рата, Кад с' бораху као лави, Други куге оне страшне, Што у црно земљу зави; Голотиња, глад и помор По земљи се тужној осу, А краљ сиђе међу народ, Из ризница благо просу: Храни бедне и невољне,

1670

1680

1690