Stražilovo

314

СТРАЖИЛОВО

Б р . 20.

вачкој цршш иаписанијеч ^златопечатним запиеао и утврдио цар Стефан а не цар Урош? Кад смо већ загазили, шта би могжи друго назати, већ то, да је и та пове.ва прерађивана и сумљива већ и за то, што и у њој назиачени индикат IV. не одговара назпачефј години 6887., које је индикат био II. а не IV. Настаје дакле ниташе: где је ногрешка? Дали у годиш; или у иидикту? Ја мислим, да ће прије бити у голани, иего ли у индикту, н да је по точе повеља та издата уирав (>889. а пе 6887. Но ако прихгатнмо ову ноправку у годинн, овда отпада разлог, с којега смо посумљалп у аутентичност те повеље од 1381. ннд. 4. и оида пада и она нрва преТпоставка, да је прву новељу нздао цар Урош а не цар Стефаи, и све оно друго отпада, што смо из те претпоставке извели, т. ј. пада тврдља или нагађаае, да је сестра Уроша а кћи цара Стефана била за Дејаном, и остаје само цар Стефаи с натријархом Савом и севастократором Дејаном, ,,братом царства" му, остаје дакле г. 6863., које се једино могла она новеља издати, те хоће л' нам се, неће л' нам се, морамо узети, да је и г. 6857. и инд. X. у тој ластини иогрешан; али ако то нећемо, ако смо јогунасти, као г. Ианта, који се чврсто држи г. 1349., онда је повеља та иодметнута н фалзнфикат и не би требало о њој ни једне речи губити или што из ње извадити. Но г. Панта Срећковић је ех1ех и он је мирно и безазлеио написао и печатао у Гласнику књ. 57. стр 115. ово: „Године 1349. већ га (Дејана) Душан вапџирао у чин севастократора, па каже: пошто се договорих са благоверном царицом Јелеаом и сином кра.вем Урошем и патријархом Савом н са свима и т. д. те је са збором др;каним 1349. г. кад је издата прва половина Душанова законика и т. д. и т. д. већ давно није било у животу (?) деспота Јована Оливерића, па се види, да је исту ошаст сада (1349.1,Дуплан поклонио своме зету, по сестри Јевдокији, севастократору Дејану." 0 Нанто, Нанто, о Пантелија Панто ! И кад већ пећеш да знаш за оно. што је г. Љубомир Ковачевић о дотичној листинн поменуо, загнто не завпри, човече, у Даннчићев речник из књижевних старнна . српских под „Сава" и „Јанићије", зашто не запита наметније? Но на што тако апострофиратн чбвека, за кога се Даничић ннје зпојио састав.Ђајућн поменути речник? Кад би тај човек написао био онолике томове и нздао онолике исторпјске расправе, да је морао преврћати Даничићев речник и разби. јати себи главу са годпнама и илдиктизЕа ? Панта је ех1ех те се са таквим тричари.јама није никад мучис/. И као зашто вд се мучи, кад и овако без сваке муке иде све од руке. Панта еедие за ето — намести се и док длан о длаи, а расправа гогова. Го-

това, да богме, за вагру н огањ. Но шта мари ои за то, што ће спе љегове расираве, све, еве, од прве до носледње без изузетка, и свиколици гомовн његови у огањ, кад се он мећ." тнм обогатио те „троши своје благо" н поста без му.те члан нове академије? Муке је бпло, док је уврп тен и на послетку придодан а Нанта г.г. г 1еди, Милану и Љубомпру, али. мука та није била иа странп Пантиној већ на другој страни, а Панта постаде без по, или правије: без сваке муке академпк. Паита академик! Ч 131; ги ' ШсћегНећ! Но шта се мене тиче та Београдска академија и у тој академнји г. Панта, са Г200 динара годишње прнпомоћи на научна средства. »Горе кдмк — тешко вама, богаткна — а „блаженп нншт«*!.II ето внди и уверп се, драгп читаоче, да се нисам пренемагао, кад сам одмах у почетку казао, да ће с Драгашем и братом му Константином и с њиховом мајком царицом српском Јевдокијом ићн мало те:ке, него што је ишло с Љутнцом Вогданом. Та не мало теже, већ баш тешко нде и мора да се натеже. Ја држим. да су Драгаши Константин бплм синови севастократора деспота Дејана и сестре цара Степана а кћери крал.а Дечанскога, по имену Теодоре, носле смрти свога мужа у калуђерству навг.ане Јевдокије, а не синови „Жарка", као што је Лаоник записао (Агк1у III. „Сои«1апипаз жеглиговац /ШШ Ое^роШе Веаш 1)га§а&1з; ОгШг р. 287. ; 1)гл§а? • Сои»1:ап(:1По, р/јИиоИ <1г'Ве/иш; Тиееап р. бо.; ^ЈЈеап, Ога^ћс-нла е (,!опз{апГшо раЛге е руИиоИ. Исчина да Орбини на другом месту, а налме на стр. 278. назнва Драгаша и Консгантина синовима Жарка Дејановића" (Ога^аз е1 Соп8ђш1:то,- ћ§ИиоК (II 2агко '^еаштсћ) алн се ту Орбипи повео за Лаоником. који не зна за Дејана, већ место њега помиње Жарка, као што смо горе вндили). Дејан, као зет царев, постао је севастократор и био је севастократор и г. 1354., кад му је папа Инокент ппсао горе поменуто нисмо, и остао је. севастократор и г. 1355., кад му је цар Степан записао села цркви његовој „баштиној у Жеглиговт у месту Архи.Бевици, 1 ' и он је био први доглавник и саветник цару Стефану и цареву већу, јер што Лаонзк каже за Жарка, то се мора односити на Дејана. За владе цара Уроша Дејан се не спомиње, јер онај Дејан логотет не може никако бити династа и севас тократор Дејан. У иоменицима и у летогшсу једе.ом назива се Дејан деспотом а жена Његова Теодора-Ј«.*втокнја 1 презвала се ваљда после смрти Дејанове и братнћа свога Уроша, сраском царицам, као што се и полубрат њезин Спмеук (Снииша) поозвао у десиотс.шнн својој царем Грка и (.'рба. Ј областп Дејпнових синова, деспота Драгаша и