Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Б Р . 23.

0 КНЕЗУ РАСПРАВЉА (Нас'1 Пе може ми се на ино, већ морам и ја поновити оне речи Ђурђа Балшића, четверовласника: »н дко тко ккле 1|Д(11> господинћ С ји.лшмк н иллсгслош, н ^смлн с(>11скон?" Поновити их морам и запитати: ко ће од оне тројиде надјачати другу двојицу, ко ће бити сриски цар и хоће ли ко постати српски цар? Но ни један од поменуте тројице неће постати цар, неће бити више срнскога цара, биће и у тој земљи српској — неће дуго проћи, па ће и та земља познати цара, и тај цар зваће се просто цар а биће турски цар! Шта наонако! Зар кнез Лазар није постао, није био признани и венчани цар српски? Зар „сриски цар Лазар, земље господар" није био нрави, царским венцем овенчани цар? Стрпите се, почекајте малко, ужаснута господо српска; та то је само онако унапред и као пророчким гласом речено, и како је у ствари било, и да ли ће се или се неће испунити то пророчанство, то ће казати новесница. За сада имамо ми других невоља и брига и не можемо још мислити на царство; и докле год поменута тројица стоје на биљези и под „всеоружјем", не можете ни мислити или снивати о царству. Најпре морају та тројица међу собом раскрстити и двојице од те тројице мора најпре нестати, да узмогне трећи сретни метнути круну на главу. За сада имамо ми посла с кнезом Лазарем, са жуааном Николом и са господином ђурћем Балшићем, којега папа такођер жуианом Зетским назива. Најпре је дошло до сукоба, ратног и крвавог сукоба између жупана Николе и кнеза Лазара. Да прегледимо најпре изворе наше, из којих ћемо црнсти податке за повест овог Ш-ег одсека у животу кнеза Лазара (од г. 1372.—1380.). У „ жг^тијама " нема ништа за тај одсек, а кад критички проучиш свеколике летоиисн српске, наћићеш, да у њима пише, да »вк дето 6880=--1372. прими начелство или нркге скгтро ср1,сско кнс^ћ Лл^лрћ н Бмстћ госиоднш, СрћБмемћ," а ))Кћ лсто 6882^ 1374. расипа или разби кне^ћ Дл^лрћ Инколоу жоуплнл (од (Нжицл) н ослснн 1сго." А ко је био тај Никола жупан и кога је рода био? Годословну таблицу Николе Алтомановића, жупана Ужичкога (АЉего (1е11а §епеа1о§1а с11 №ко1о А11отаппо, Соп1;е сП 1Ј8С12) изложио је Орбин на стр. 280. овако:

ЛАЗАРУ. И. Р У В А Р А Ц вак.) Војин

жена Брајка, господара Хумског, (Ј5рајка Бранивојевића)

а новест о њима на стр. 281.—284. У списима дубровачке архиве спомиње се уз Војина и брат његов „СгеуаЉз" (Моп. Ка§\ II. 317. ас1 ап. 1325.), који последњи може бити да је Цреи, којег и Орбин помиње, а не Ерваш, као што се г. Флорински домишљао. Исто се тако спомињу у тим списима и синови Војинови или Војиновићи: Алтоман (10. Окт. 1347.: А1(;ота11(и8) ННиз диоп&ат Уоуш, — а под 17. Окт. исте године би закључено, да се позајми жунапу Алтоману галија дубровачка оссавшпе еипсН сит еа ас1 аиав пирЉз, е! ћос оБ геуегеп1лат Шсгагит (1отхп1 1трега1:ог18 е!; атоге 1р81и8 АНотапп! „но да му не могу позајмити новаца од оне своте, коју су дужни Дубровчани положити цару о Ускрсу сваке године (Моп. Ка^. I. 279. и 280.) — и Војислав (\Уоу81ауи8 (1е Уото — од 20. Фебр. 1358. и даље (Моп. Ка§\ II. 208.—279.); но о трећем Војиновом сину Томи, којег Орбин помиње, нема у тим списим а ни помена, и ја мислим, да га није ни било, већ да је Орбин из А1 Тотап-а истерао и Алтомана и Тому. Ни о кћери Војиновој Сели, удатој за Брајка Бранивојевића (Вга1со, %Но сИ Вгашуој), — о којим Бранивојевићима је Рго!'. СНиаерре О-екисћ у књизи „БеПо 8у>1ирро С1уПе (11 Ка^ша соп81с1ега1;о пе' 8ио1 топитеп1;1 1в1;огЈС1 е<1 аг1Ј81;1С1." Ка§гша 1884. приопштио „ех ТЉг. СопзШог. 1325. 10. А§. е 15. Магго 1326. Со118. Ко§. е1 ХИ." неке нове податке на стр. 34. и 35. — не знам ништа казати. Барлетије је старији од Орбина, који се и на њ каткад позива. У спису о освојењу Скадра г.1479. споменувши цара Стефана, сина Уроша слепог и јединца му Уроша, вели за овог: „Шс (Цговпш) пНат иНепИо рег1гамИ, сијив ргосегек јтрегјит т1;ег 8е раг1111 8ип1. N»111 ш[еггог Мувга сот!1Ј Тагаго о 1)1јј2;]'1, аирепог аи1ет №со1ао Хиррапо, поуа усго Кота ( или Гоманија) 1гЉи8 Ггаћ-Цзиз окуепН: Уиса8С1по, с|и> е1;1ат