Stražilovo

Б р . 29.

СТРАЖИЛОВО

461

„Славу слави србски цар СтеФане „У бијелу у Призрену граду, „Слави краљу светог Аранђела „Крстно име дома Немањина. И на тој краљевој слави старац Драгосдав започео је већ ону п^сну славну „Од онога рата бугарскога „И онога боја гласитога „Под земљаним под крвавим градом, „Каквог наши не имаше сгари! и већ казује стари слуга Драгослав, како је цар бугарски упао у земљу Србију, и то „У Елгоску страну горовиту." Ја овде морам стати и остати, а ти, драги читаоче мој, ако ти је песма та старца Драгослава омилила, ако волијеш старога гуслара слушати и сит се наслушати и науживати, него ли мене и гладан и жедан пратити у „Елгоску страну горовиту" а ти остани те слушај песму о оном гласовитом боју до краја па ћеш бар знати, ако ниси већ заборавио, што си негда у Рајићевој Историји о том боју читао : у колико је кнез Владислав право имао, кад је, казавши старцу Драгославу хвала на иесми тој, додао: „Јеси, момче, све добро казао, „И сн-ћвао, баш к'о што је било. А за мене немај ни најмање бриге, и не мисли, да мене на путу „у Елгоску страну горовиту" неће баш нико пратити; пратиће, назорце пратиће мене нечујиим корацима и невидовио они — та како само зовете оне неодступне пратиоце, „неусипне" мотриоце, „неутомиме" известиоце, та оне служиоце силе оне мрачне и безрачне? Ти иеће мене оставити, већ ће ме допратити у ту „Елгоску страну горовиту", и ни зашто друго, но само да их жеља мине и да сазнаду, рашта сам пошао у ту страну, и шта ћу радити, с ким ћу друговати и шуровати, и шта ћу ковати и сновати у тој страни, и шта значи овај ивер, зарад којег тобоже полазим у ту „Елгоску страну горовиту?" Но слуге чине што морају, и ја немам каде да размишљам о том ђаволском послу; ја сам за путом, те ми ваља већ једанпут поћи у ту „Елгоску страну горовиту." Но где је та Елгоска страна горовита, и који пут води у ту Елгоску страну горовиту? Да прекинем и да запитам старца Драгослава или да се окренем оним спремним пратиоцима и да њих запитам: где је та страна и којим се путем може доћи у ту Елгоску страну горовиту? Но старац је у стању покојну, у свету, где се нити пита нити одговара, већ само поје, ликује и ужива, а оне, видовите пратиоце, како да запитам, кад се не могу видити, кад су невидовни! Па кога онда да питам и од кога да дознам за ту Елгоску страну горовиту?

Знам, шта ћеш да ми одговориш, читаоче драги, на то питање моје, те с тога нећу ни чекати на твој одговор и на твоје упутство, већ ти кажем, да, сам питао и распитивао, да одавно већ питам и распитујем, тражим и истражујем; та кога већ иисам питао и како сам распитивао и куд нисам тражио и како истраживао ту Елгоску страну горовиту! Питао сам и Данилова ученика, родом Србина, и Григорија Цамбљака, родом Бугарина, која обојица пишу о том рату и боју између бугарског цара Михајила и српскога краља Стефана Уроша III.; питао сам Грке сувременике старцу Драгославу : Нићифора Григораса и Јована Кантакузина, који знају за тај бој између Бугара и Срба код Велбужда; питао сам и средовечне и нововремене нутнике: Угре и Немце, Талијане и Французе, Чехе и Србе, који су путовали кроз сриске и бугарске земље; тражио сам на старим и новим картама и крајобразима, питао сам Турке и кауре, па и оне младе кириџије; запитао сам напослетку, свладао сам самог себе те сам напослетку запитао и замолио г. Нанту, који је много путовао и многе српске земље пропутовао те познаје и зна све крајине српске земље, који је био чак и у самом оном манастиру, у ком се краљ Дечански нре боја онога гласитога помолио, да ми каже, ако знаде, где је та „Елгоска страна горовита?" II на сва та моја питања и распитивања не би ни гласа ни путоказа, не добих ответа нити икакве обавести. И свеколико моје тражење и истраживање оде и оста — без трага ! Нико, ама нико, па ни сам Панта, који толико зна, не зна нити се сећа, да је кад чуо или начуо за „Елгоску страну горовиту." Као да је пропала у земљу или утонула ујезеро та Елгоска страна горовита! Па кад нико не зна за ту страну, шта је теби стало до ње? И кад се каже: „Ј§по1;1 пиПа сирМо", откуд да тебе јединог спопадне толика питљивост и радозналост и чежња за незнаном том Елгоском страном ? То није чист посао! Ове се године навршило четрдесет година од времена, кад сам добио у руке и од корице до корице прочитао „Краља Дечанскога" покојнога Јована Суботића. И доцније бих каткад, и сваких десет година бар једанпут, узео и превртао и гдешто читао и гдегде прибележио, приметио и неке знаке, неке „удивителне и вонросителне" стављао, и сад, да сам учитељ српског језика и српске књижевности у каквој средњој школи, мох^ао бих ти нанисати читав коментар на тај Суботићев епос, и данас бих ти знао казати, како је и откуд је увенчани песншс дознао за „Даленску богату равницу" и за „Будимље на води Морачи" и за „Облачић, Горску и Грах ноље," и за „Мачковац на води Морави" иза„Сану,