Stražilovo

454

СТРАЖИЛОВО

Б р . 29.

11 Њемци рпзним скиитром служе; Дјелају једној на ниви сложно. Па И с и д о р у Н и к о л и ћ у, који је латински пјевао : Цјењат они твоји заслуги Зрјахце толмача тебе твојих чувств Пјевцем Авзонским; сих же они хотјат Гласјагцих сербским чути језиком чрез Тебе! Зри что наш Светич дјејет... Али га је најчвршћа свеза пријатељства стезала с В у к о м К а р а џ и ћ е м. Мупгацки ј е имао великога утицаја на Вуков рад, који је још онда овако оцијенио: Чим ће се малодоцканије дичити Немањин народ, Даће нам бједни то Вук! Па опет у другој оди овако изазивље новчане помоћи Вуку: Докле ћемо се борити немоћни 0 благу обгцем? Кад ће нам писцима Прострети сјајне длане моћни? Чествоват кад %е иочети своје ? Тако је он од Светића-Хаџића до Вука, ђегођ се који књижевник појавио, у једном загрљају љубио, одушевљавајући их, да раде и да љубе свој народ. Тако је Мугаицки био стожером, около кога су се окупљали консервативци са револуционарима књижевнијем, био је свеза између њих. »Всја всјем бих да всја преобрашу« — вели на једноме мјесту. Али о тој улози пјесниковој, о његовијем назорима у оној борби проговорићу на другоме мјесгу. Овђе само истичем бригу и љубав бједног калуђера, којом је умну кућу народну кућио, којом је андио мира бдио у њој. Свему овоме раду, о ком се толико пјесник брине, који толико потиче, који га толико одушевљава, ноље је у границама Аустрије, По свијем осгалијем крајевима српскијема још тмине владају. У Аустрији онда није се радило, да се мање народности прелију у владајућу; владала је нека равноправност народносна. За то пјесник више ода посвећује цару Францу и члановима царске куће, потпуно сфаћајући иоложај српскога народа у овој држави. Тевтон, Венгерец, Чех, Крањац, Серб и Хорват, Итал и Влах, Иољак, Солнцем иравди монарши Равно вси согревајеми, Вси ж' свјатињу своју, свој им јазик, в дому, Јако лари своја видјагце јавно во Чести, славје держави Мудри дижут једин олтар.

У другој оди опет приликом доласка царева у Сријем пјева: солнце блистает нам Порфирородних скиптром под праведним. Десници сербски равно иравјат Плугом, мечем и долбилом; Кистју, Лесбијским илектром, зодчих лоиаткоју. Умом же сербским легкоиоњатни сут Јевклид, Платон, и Круг, и Невтон... Ево извора, ево узрока одушевљења ијесникова, којијем дочека чланове царско-аустријске куће. Ал ипак на Видов-дан г. Ј828. тужно запијева: На. вјеки скинтр отјасја Сербом. Агце ум јејут служити мудро Днес сут гцастљиви. Древии корабаљ свјати Јеш,е храњаш,и в цјелости сербски род, Со сини плавав, разним Јцастјем Мира по морју се ниње вниде Во слабо мјесто, страхом, надеждеју Објато Срећни смо данас, ако умијемо служити мудро, и једина свеза, што нас расијане сгеже, то је црква, па и она у опасности .... Тако је владика Муншцки свијестан, тако искрен био ! И као кашње Стерија очајавао је ... На вјеки Скиптр отјасја Сербом ! Тако су онда патријоте српски уздисали; тако и дапас многи од страха и бриге родољубиве уздишући у гроб салазе ... Но и ако је пјесник на дан иропасти народне самосталносги, гледајући свуда широм нространијех земаља српскијех народ потиштен, тугом савладан, очајању маха дао; ипак му то очајање каткад разбија по који зрачак наде и Мушицки каткад дирне и у жицу уздања. Тако у ж е ртвоприношенију имену сербскоме пјева: Два скиптра дјеле сербски народ на Две главне сфере: турски с аустријским. Тле! Диже се с десна сербска сиасења рог! Да с' дигне хоће они пред народи, Да својим буде својој у цјелости! Па у оној дивној оди Вуку о устанку Карађорђевом јунацима му ирориче: У нреходницам Сербијаде Уз гусле пјеваће се име ваше. За име, чест и славу рода, Земље за слатку свободу лете. . . Е свободи отворене двери; Побједа је правим јунаком скора...