Stražilovo

Б р . 36.

СТРАЖИЛОВО

573

СРПСКИ ЈЕЗИК У ОКОЛИНИ ПРИЗРЕН0К0Ј, ПЕћОКОЈ, МОРАВОКОЈ И ДИБАРОКОЈ. саставио јован живановић.

(Наставак.) 4, Оредски и Оиринички крај с Подгором, Говор ових крајева чини прелаз из говора Пећскога, Призренскога и Моравскога краја у говор Дибарскога краја. Говор, дакле, Средскога и Сириничкога краја удаљује се већма од споменута три говора тим, гато се наставци појединих падежа губе, другим речима, што се поједини падежи једначе са номинативом како у једнини, тако и у множини, те тим се и приближује Дибарском говору. Да видимо, дакле, особине овога краја. У дативу синг. у а-врсти први је раздео у борби са другим разделом, и овај други раз-

део подлеже првом, н. п. испореди: Пиииревке жути дукат, — 173. Те отиде своје старе мајке, — 255. Нраво иде своје вврне љубе, — 256. Верне љубе вако говорио, — 256. Па је своје мајке беседија, — 258. Но ајдемо наше старе мајке, — 265. Па снашице вако говорује, — 273. Он ће иде цркве Грачанице, — 253. Па је сестре овако казао, — 274. Не гу пише свок старе мајке, — 278. Већ гу пише своје верне љубе, — 278. Те гу дава теј Маркове љубе, — 279. Свекрвиде своје не кажује, — 279. Тиво љубе Марко беседија, — 281. са: Иво Муси све по право каза, — 271.. Пииеревки печен брава, — 172. У м-врсти првога раздела локал сингулара је у борби са локалом, који се изједначио са номинативом сингулара, н. п. испореди: Ка' ловимо лова по иланине, — 259. Па ми шетај по нове чаршије, — 279. са: Сусрете га у гора зелена, — 272. Скитајећи по Шара иланина, — 260. Падежи се једначе са номинативом како у једнини тако и у множини, особито у а-врсти, али у исто време живе и падежи са својим наставцима, н. п. испореди: Он не узе чаша од девојке, — 261. Већ девојку довати за рука, — 261. Ја ћу моја Иерка да му дадем, — 261. Огњан Марку рука целиваја, — 260. Књига чита, дробне слузе лије, — 279. Оде Марко у велика џамија, — 277.

Држале га за недеља д'на, — 271. Па изнесе тај љута ракија, — 271. Време догало, Бог ми душа тражи, — 278. Диже глава горе у небеса, — 277. Сусрете га у гора зелена, — 272. Скитајећи по Шара иланина, — 260. Огњан скрши грања од неранџа, — 263. са: Ето иде Огњан на Шарину, — 263. Већ девојку довати за рука, — 261. Тако и у плуралу почињу се једначити падежи са номинативом, као што сведоче ови цримери: Ти увати наши добри коњи, — 259. Те пречека своји мили гости, — 260. У придева облици из другога раздела мешају се са облицима првога раздела, н. п. Убаве са како вруЛо слунце, — 261. Прономен тај има наставак у 3. падежу сингулара женског рода по аналогији другога раздела: Те гу дава теј Маркове љубе, — 272. Акузатив ирон. ју гласи гу, а плурал их гласи ги. Стари слов. облици »м, гласе не, ве, као и у Црној Гори: Те гу дава теј Маркове љубе, — 279. И сведе гу доле у одаје, — 274. Па ве молим Турце Веограци, — 278. Чујеш ли не Марко Краљевићу, — 280. Да ги љубиш њино бело лице, — 261. Да ги води у гаарене собе, — 260. Прономен вас (сав) има по правилу датив плурала по првом разделу свем ирема ст. словенском кћсвмЂ, што се не налази ни у једном крају исгочнога говора н. п. Свем. жетварам сољ и леба, — 172. Треће лице плурала презенса свршује се на ет= ст. слов. дтт.. Ово је лице у овим крајевима постало по аналогији треће врсте другога раздела, н. п. испореди: Вино иијет два брата рођена, —• 264. Право идет у Палоша града, — 260. Они оћет тебе да викајет, — 261. Обе њему на пут излазајет, — 262. Нека једет и нека се љубет, — 263. Тице аојет на јелове гране, — 257. са: Ја сам чула људе де ми зборет, — 271. Оне оЛет тебе да викајет, — 261.