Stražilovo

584

СТРАЖИЛОВО

прате, особено, то има доста знатних, шта више зазад несавладљивих тешкоћа, које сметају, те се једва може с успехом доћи на дно, на део правац душевног развитка тако знамените песничке индивидуалности, као што је Хвјездослав. Пре свега је чудноват случај, да је тај необични дар, који по оригиналној .песничкој даровитости већину, ако не све своје претходнике далеко надмаша, никао у доба, у којем се уз скроз непоспешно политичко стање заједно са свим злехудим последицама тога стања но образовање читаве једне генерације у народном духу чрез тадашњу продукцију, која је по предметима била јадна а нарочито у језичком и ритмичком погледу несвежа, и смисао за еластичност и бујност нацијоналног идијома алтерирао чак и код образованих Словака. Иа кад већ достојанство појезије гго себи искључује поверљивост, тако је свет, како је већ незахвалан и њене умилне дарове, за које Шилер вели, да су сазрели „у светлости другога сунца, у срећнијој природи", незахвално нримио, као оно пољско и шумско цвеће, које је блага природа божја пробудила на живот и радост човечанству. Баљало је продрмати савест у народа, а у име те савести поздравља њега и Нову Весну Вајански, у кога срце народно најснажније бије. Као два блистава небеска тела окрзавају се њих двоје а њихов ј сјај обасјава мрачну ноћ у Татри. У свом отпоздраву одвраћа му Хвјездослав: Ш кгЛоа, у И шј , кгаапа (Иеука: Уезпа Ва ргегогко&па 1оти, к^о ји 1' п Т ог ! Му 1'иНте ји — тзак Vег ргаусЈи јз11т? N0 па у.е ккогети 8а з1'ић1 га ^јепки? пек1а ћ1азот гуопкоу Ка1;ут: „т је<1поти уег 2 уаз — 1;о петуаШе! Е,о<1 Та*1ег се1у -- 1:о тбј Јап1к Ме1у! Ти ЦкЉу 1'а1Јјоуе: окатгИе парШе па пе 81'и1з 1 рожПау уге1у...!'' Ких р1а! — кут р1зе8: з1пко уегв Т уој г1а1х, а Шезка? ћиЛи: гос! а Уезпа — таИ. Вајанскова је даља заслуга, гато је словачка публика упозорена била на непрелазну висину Хвјездославске појезије те се иста разумевању те публике ближе примакла. Хвјездослав стоји високо узвишен над том својом судбом, која се оснива једино на спољашњим условима словачког народног живота; њега за свагда носе крила узвишеног и правог одушевљења, песништва, које из највингах идеала човечанства добија боје и снагу за своје приказе. Словачки народ већ сад има пуна основа веселити се успеху и сигурно домашеном циљу свога песника. Он је, као што Вајански каже, велик песник, речити Микел Анџело Словаштва, а у најстрашнијем нонижењу словачког народа звезда његова и савест. А што пре свега Хвјездославу даје одређену фи-

зијогномију, то је уз ванредну дубљину мисли скроз и скроз изображен смисао за облик, благогласност стихова и сликова, племенитост и ленота језика, срећна хармонија облика и садржине, која сведочи високе интересе несникове. Крај песама, пуних смишљеносги и ггредочности, које савлађују најразније нредмете и мотиве, има једно за њ карактеристично коло песама одушевљена полета и мислилачке појезије, која је иуна важине а бави се са највишим питањима човечијег бића. Хвјездослав, у чијој ватреној, племенитој души одушевљење за слободу и очување индивидуалних и нацијоналних нрава снажно кипти, осећао се пре свега нозван, да стане на браник за потиштену пародност, да тежи за тим, да се дигне нацијонална свест. Велик је и узвишен онде, где маха даје осећајима својим за бољитак и невоље свог рода. Песничка његова душа стоји ту у средишту мишљења и осећања народног. Лирика његова има ту пешто непобитно визијонарно. Као пророк збори највеличанственије и најсилније речи у песми својој „/аМезк" : А 1о 8И. ајћ1а кгћи пазћо р1ашу: Со е§(;е 2хји, МезкоЦји; 1 Ие, со 2ћав1у рогетвкбти кгаји, ћу гјаза1у за хп<1е — па<1 ћухег^ахт! МиГ рез(:хко1'и пећевку! па(1, зргауиј Ј1ећ. Иеоћ Цгоја уб1а б1ауа за јесИпе. 1Јеп *е1за с1ото1ауа за р1ат 1:.и ка/(1у, С1 2 ћиг гауеја, 61 2 1хае У2с1хх«ћхх ххуок јећо р!а1хе. Сх с1аз, а1ећо ијте« о1еја: 1еп 1уојти, 1уојти 8ис1и ропосћапб .... .. . 81оуак .. 1еп вуп па риз!; ууугГепу, уег 111 па рх1§И ориз1епу пет; . .. Неј глтега: а1е пе<1окопа! ћо (1исћа 8 6е1от пв21отпА V пот зропа! ^еп 1гр1, (;1сћо 1гр1, Исћо гпаЈа . . . 8 пас! ргогос4уо, гуез( зИхххх 1га1ааа? по 4и81 Соз а гар1еуа 1ак зећа; по оШ, ухс 1 х — бије, јак ћ1ае 2 пећа: 1;у§ 2 1грНе1'оу јеШпу, рге ккогћо 2(1ујћпет V ротос тога ћИлпу, пхат ргозкпеЛкоу па пећ1, гет1, топ, тос куојхгћ роиххјет. . . 11 8а зћНга: а пеготгеку зхсЈез з (1геуа кгхга! Прегнанција завршетка, снажно изведена у духу старих иророка, изазивље умирење осећаја. Узвишено одугаевљење, заносни полет дупш гради мост међу небом и земљом па где му у вигаим слојевима његова осећања не може реч потиуно да задовољи, ту употребљава он она оригинална спајања и сањалачке лаконизме, који с.у тако карактеристични за његову лиру. Нераскидљивим је везама везан за своје доба а најтешње за свој народ. За понижење свог рода, и за његове надежде и за иснуњење истих ногоди он