Stražilovo

666

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 42.

слима, него их Је напротив расинао као какав душевни милијонар; с друге се опет стране многе његове песме нри свем том, што је он као песник народни народ и његову унутрашњу ваљаност разумео, његове спољашње и унутрашње одношаје схватио, као мал те ниједан други, и приказао их у најпунијој истини, не могу лако разумети, шта више се крећу у крузима идеја, који често претпостављају научно образовање. Ипак од последњих година амо публика ^лј\Ш\ГХЗ БРАНИЧ СРПС ПИШЕ ЈОВАН 1. Разбивојска. У „ I Готегоуој (МуввејГ" преведена је реч ргј^гјгто речју разбивојска. Ту је реч разбивојска сам преводилац сковао. У четвртој песми у стиху петом (Мувкеје долази ова реч : Сину разбивојске Ахилеја спремаше кћер си Из овога стиха и из стиха 228. у седмој песми Илијаде види се, да је реч џг^^п»џ прирок Ахилу. Та је реч разбивојска добро начињена, а и таке речи, као што је ова, није тешко сковати. Али при свем том ја мислим, да та реч не приличи да буде прирок Ахилу. Ахил је највећи јунак у Грка, као што је Краљевић Марко највећн јунак у Срба, и таком јунаку приличи озбиљан прирок, озбиљнији од речи разбивојска. Ја мислим, да није потребно свугде ковати сложене речи, него песник преводилац треба да се зна помоћи и друкчије како. Н. п. у нашим народним песмама долазе два стиха, која значе што и разбивојска: Још остаде Бошко Југовићу, Крсташ му се по Косову вија; Још разгони Турке на буљуке Као соко тице голубове. ■■ — II. 294. Али сад да видимо, за што није разбивојска доста озбиљан прирок за Ахила. Речи, као што је разбивојска, јесу недовршене сложене речи. Прва је реч у овакој сложеној речи императив, а друга је првој субјекат или објекат. 1.) Којима је друга реч првој субјекат: смрдиврана, смрдииоток, смрдибуба, смрдибаба, скочивук, летииас, скочидевојка, иламтивук. 2.) Којима је друга реч првој објекат: чистикуЛа, деригуша, драживашка, гизиблато, гладибрк, грабикаиа, хлаиимуха, издерилијеска, изједииогача, исиичутура, кесизуб, куиикраставчиИ, крадикоза, криигуз, молибог, музикрава, набигузица, надрикњига, иалигорка, иециреи, иириватра, ирдизвек, иришииетља, иржибаба, расиикуЛа, смичиклас, сврзибрада, сврзигаИе, сврзимантија, сврзислово, вуцибатина, заврЛкола, дериклуиа, мамиасира, Мочивуна, иалииушка, Пушибрк. Кад ове речи узмемо

све више и више нагиње њему, нарочито прваци народни, који се радо враћају његовим песмама и у њима уживају, јер виде у њему учитеља народног у најбољем смислу те речи. А такво је дејство обично тим трајније. С тога с радошћу поздрављамо објаву, да се једва једаред већ латило издавања његових целокупних расутих дела. Дај боже, да то издање нослужи као извор права и најплеменитијег одушевљења целом народу. О^УША/т.^ ШГА ЈЕЗИКА. ЖИВАНОВИТ.. добро на око, онда ћемо видети, да народ употребљава ове речи из шале и подсмеха Врло је добро опазио г. Миклошић у својим „Основама", на стр. 365. 1)ег§'1е1сћеп луогЦ'е!л]с]е ишс! пп вћтвсћеп /аћКетећ, в1е втс! је<1осћ уоп Аег асћгхЉргасће 1а,81; гапи аш^евсШоваеп шк1 ћаћеп т <1ег уоИжргасће етеп ћитопвЉсћеп ће1§е8сћтаск. Узмимо ма коју од споменутих речи, на ћемо видети, да се ни једна не употребљава у озбиљном смислу, н. п. за молибог каже Вук у речнику: коптсћ ш с1ег Апекс1о1;е уоп с1ег Тигкт, сће с1еп вегћЈзсћеп Мбпсћ зо Беге1сћпе! вШ!; богомољац; за хлаиимуха каже Вук у речнику: каже се човјеку вјетрењаку, који много ланда језиком (и мисли се на пса, кад хвата мухе), <1а« К1а18сћтаи1; за музикрава каже Вук: с1ег Кићтећ кег (ак 8сНтр&ате 1'иг ехпеп Мапп, с1ег вссћ тИ; Ме1кеп аћдсећ!;); за газиблато каже Вук: КотЈвсће Вепеппип^ етеа ^епп^еп Веат1;еп, Лег в1сћ тсћ^§ тасћ];; за иришииетљу каже Вук: који пристане за ким, <1ег КасМгеИег, <1ав Апћап§'ве1 (уегасћШећ); ирдизвек такође у комичном смислу значи крупан грах. Па тако исто и презимена Пециреи, Мочивуна, Лушибрк постала су од надимака из подсмеха. Кад све ово узмемо на ум, онда не можемо ни речи разбивојска узети у озбиљном смислу. И ја мислим, да такав прирок не приличи никако Ахилу, највећем јунаку у Грка. 2.) Толмачити, толковати. Г. Св. Мл. Бајић каже у 36. броју „Стражилова", да ј е тумачити „преокренуто од толмачити, а ово је опет постало од туђинске речи Соћпе&сћ, <1о1те1исћеп; напротив толковати јесте коренита српска реч и постала из сложених толико-колико. Наши књижевници дакле без оправданог узрока мрзе на њу, јер то није, као што многи мисле, славенска, него чисто српска реч. Вук је има у речнику, а налази се и у народним песмама, н. п. Он јој иде санак толковати; сан толкује Кружићева Јела. И Вук је испрва свуд писао толковати, а не тумачити, али зашто је касније (н. п.