Stražilovo

Б Р. 44.

703

красних суделачица, на које се дописник тужи. — Колико нам је познато, има овако друштво и у Броду на Сави, у Славонији. Тамо се, чини нам се, сложили и Срби и Хрвати, па дају заједничке представе. Поред свију осталих добрих страна оваких удружења, може да буде отуд користи и по стална позоришта наша, ако се из дилетаната развије каква млада уметничка снага, да подмлади и њихно особље. (Распис награде). Управа академијске певачке дружине у великој школи расписује стечај за две песме за м у ш к и з б о р. Награда је 60 динара од збора. Ногодбе су ове: 1. Карактер композиције треба да буде јуначан и изведен на основу народиих мотива. 2. Текст иесама оставља се композитору, но мора бити јуначке садржине у српском духу и од кога виђенијег песника српског. Преводи се искључују. 3. Композиције морају бити подуже и нове, до $ад нигде непеване. 4. Награђена дела остају друштвена својина. 5. Дела ваља слати најдаље до 1. децембра о. г. управи у Београду. Име композиторово има бити у посебну завоју. 6. Имена оцењивача као и њихов суд изнеће се на јавност.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — У овом броју завршисмо Нају, приповетку Ксавера Шандора Ђалског. Т>алски се пре три године ухватио први пут у коло хрватских приповедача са својом цртом И1изЂг1831шиа Ва1:1зогусћ. Од то доба нанизао је у У1епси красан низ својих приповедачких радња, ређајући све леншу за лепшом. Л>ше му је роман ХЈ пос1 награђен нрвом наградом. Том радњом, вели један хрватски критичар, стао је Ђалски у бок првацима нриповетке хрватске. Матица Хрватска обелоданила је прошле године збирку које већ штампаних које јоп1 не штампаних прича Ђалскога с натписом Ро<1 8<;аг1ш 1 кгоуоУ!, које му критика меће међу најврснија дела. „Писац наш (вели др. Миливој НГрепел, у Ујепси, бр. 28. о. г.) није нуки ФотограФ. Кроз призму његова чувства излазе слике чистије, бујније, истинитије, јер му је до нутарње истинитости." Или: „За што нас се тако величанствено доимље руска белетристика? За што нас не вријеђа Гогољев смијех? Јер је то смијех — кроз сузе; јер свом руском белетристиком провијава дах л»убавл>у загријана срца, одјек живе симпатије. И Ђалски са живом симпатијом, са врелим осјећањем рише слику племениташкога друштва, те песимизам његов није апатичан као у иеких Француских писаца, него је завијен у њеку тугу, коју му на срце наваљује трагично пропадање предзадњег иокољења наших загорских племића 1 '. Нај а је ево прва приповетка тога врснога приповедача, која изађе ћирилицом. Ми 'се искрено радујемо појаву овчкому, давно невиђеном у нашој књижевности и давно пожељеном. Хватамо се за њ као за јемство с тврдим уверењем, да је то један леп корак истинитом јединству српске или хрватске књижевности. За доказ своје зар симпатије дао је писац овој својој причи и српско градиво. Али не бисмо искрени били, када не би отворено рекли, да би нам исто тако мила била и прича баш из чистог хрватског живота, — а особито када бисмо притајили жел>у, да овај појав не остане усамљен. Ко искрено верује у јединство српске или хрватске књижевности, одазваће се. И добро дошао! — ,,Радикал" зове се нов „лист за политику, књижевност и привреду", којега је 1. бр. изашао 8. (20.) окт. у Београду. Бласник му је II е р а Т о д о р о в и ћ, а одговорни уредник Стева II. Бидаковић. Излазиће четвртком и недел>ом по годишњу цену за Аустр.-Угарску 12 Фор. а. вр. Политички свој ирограм је изнео у 1. броју, истичући га

највише у свом имену. Како су га политичарске колеге поздравиле, знају, којих се „Радикал" с те стране тиче. Ми истичемо из програма његова овде то, што нам обећава, да ће „све важније у нашој књижевности, а по могућству и важне појаве у страним лигературама бити споменуте и оцењене у листу". Да је књижевна критика најбољи нокретач за развитак књижевности, то дакако стоји свуда и у свију народа. Али осим тога стоји у нас то, да се бапг књижевна критика слабо негује; има нраво Радикал, кад то каже. Само му од своје стране не можемо дати за право, кад вели, да „то не чине ни сами наши к њ и ж е в н и листови, којима би то требало да буде један од главних аадатака. Ми „према снааи, толико обећава и Радикал, поклањамо оабиљну пажњу нашу" књижевним појавама. Но осим снаге једнога уредника треба ту још много друго што шта, особит« кад уредник не може да буде само уредник. То зна и писац ових редака у Радикалу, на и жели, да му се лист оснажи ,колико претнлатницима толико сигурно и сарадницима), како би одељак књижевне критике био редовно заступљен у сваком броју. Да, да! Претплатника и сарадника, „на — да видиш, куд се лети!" Још замера „Радикал", што се у нас више бистри иолитика, него што се озбиљно негује књижевност. На ипак нађе да је потребније, да и он са својестране намени свој лист политици као главном предмету, а књижевности тек узгред. Хоће ли политика од јако бити бистрија а књижевност напреднија, — видићемо! — У „Шабачком Гласнику" излази у преводу с руског: Ч у д н о в а т о путоваље капетана X в а т о в а. — У „Новој Уставности" излази у нреводу кривични роман Фридриха Фридриха: Друг ив младости. — У „Одјеку" излази у преводу: Краљевски тигар од 1,1. Берге. — У подлиску Велико-Кикиндске „Садашњости" ночела је у 37. броју ове године излазити у српском преводу новела ГотФрида Келера под натписом „Ромео и Јулија на селу". Не можемо, а да не запитамо, о што то, да се та новела по други пут превађа, кад је већ имамо у лепом српском преводу Јована Симеоновића Чокића у негдашњој Бечкој „Српској Зори" од године 1877. у свескама 1.—8. — Векослав Клајић, гимназијски проФесор и сауредник У1епса, позива на претплату на свој Историјски атлас Хрватске и суседних земаља и држава. Атлас је склопљен из шест карата: 1. земљо хрватске (Нанонија и Далмација) за римског владања, 2. Хрватска и Србија за краља Томислава год. 925., 3. Хрватска и Србија (Дукљанска краљевина) за Петра Кресимира великог год. 1069., 4. Хрватска и суседне јој земље концем ХШ. века, 5. Хрватска и босанско краљевство за босанскога краља Стевана Твртка, године 1390., 6. Хрватска и суседне јој земље за турског владања г. 1600. Осим тих главних карата биће у Клајићеву атласу и мањих нацрга важнијих бојишта и мањих крајева, као: Диоклецијанове палате, Коцелове кнежевине око године 870., бојишта код реке Шаја год. 1241., код Мухача 1526., нацрт града Загреба 1360 , развитка Дубровачке републике, српске државе цара Душана Силног, илирске покрајине за Наполеона Великог, и т. д. Писац је, пишући расправе и дела о историји и геограФији хрватских вемаља кроз десетак година, вазда ирибирао и грађу за оваково дело. Атлас је овај, дакле, плод вишегодишњег стручњачког и пажљивог труда. Ми га препоручујемо и Србима. Читав атлас с тумачењем на шест листова стоји 1 Фор. 50 нов. (без поштарине). Наруџбине без новаца не примају се, а новци се шаљу самом писцу. Да дело изађе штампом, треба бар две тисуће претплатника,