Stražilovo

714

СТРАЖИЛОВО

уиримеру: чловћче ради иемошти у иридеву члов'I;че наставакје првобитан јб, и тешко ће бити да му је наставак ији, који би иостао сажимањем у и, јер мислим, да од ч л о в е к у српско-словенском језику нема придева ч л о в 4 ч и и=ч о в е ч и ј и. Даље у горњој реченици употребљава се облик гаршШ, којега данас нема у српском језику. Ово ми мирише на Курелца, који је био истина велики познавалац српскога и других словенских језика, али је ударио неприродним иутем, уносећи у српски језик такове облике, које он нема. Тим је хтео, да наш језик још класичнијим учини. Али све, што је против природе, мора само по себи пасти. Тако је и Еурелац остао усамљен са својим језиком, и данас нема ни једнога присталице, који би се ачио неприродним његовим језиком. Облик исиадши истина изгледа класичан, кад се испореди са старим словенским обликом исандб ген. исаадвша ; али је све то забадава, кад га нема данас у српском језику. У новом словенском језику таки облици живе, као: 1 врасТнГ, врЈеШ, ргтевм, о^геТзш, гаарепи, итгш,*) и писац се можда помео те му је случајно испао из пера словеначки облик место срнскога. Истина и у српском језику живели су такови облици у пређашњим вековима и одржали су се до краја седамнаестога века, као н. пр. у старих писаца: вргши, врхши, аожекши, извукши, обукши, изрекши, иритекши; али од шеснаестога века почеше се ширити већ и онаки облици, какви се данас говоре, као н. п. у старих писаца: уљезавши, вргавши, извргавши, сажегавши, иомогавши, ировукавши, и до конца седамнаестога века одржаше победу над првима. Дакле облици су извргавши, сажегавши, иомогавши доцнијега постанка и постали су на српском земљишту, јер не стоје ни у каквој свези са старим словенским облицима. Сад је питање, како су ти облици постали? Од куда оно а у њима? Даничић у „Историји облика српскога или хрватскога језика", на стр. 383. вели, да се „између задњега сугласнога од основе и првога од наставка умеће а, као и у другим приликама, кад се сгече више сугласних." Тако исто и у „Облицима српскога језика", на стр. 59., 00., вели: „Којима се глаголима основа свршује на сугласно, у њих у овом облику, кад до основе добију његов насгавак, долазе сугласна једно до другога, која се не могу заједно изговорити, за то се умеће « између основе и наставка, н. п. од основе илет бива илет-а-в, илет-а-вши ." Ја се не могу никако слагати са овим тумачењем Даничићевим, јер прво, као што се види из ст. словенскога језика и

*) Вид. 81оувпбка з 1 о V и 1 с а, га згесЈпје уо1е зр18а1 Ј. У и т а п, с. к. рго&ззог па ак. §утп. Иииајзкет. V Се1оус1 1884.

из српскога језика нређашњих векова, није наставак за овај партицип вши, као што каже Даничић, него зш, а у српском у прошлим вековима наравно само ш без б, н. п. ст. слов. плетт., ген. плетгша, а српски је овај облик гласио у шеснаестом веку илетши. Јасно се дакле види нз овога примера, а и из других, које смо већ напред споменули, да је наставак за овај партицип у српском језику само ш, а не вш као што каже Даничић. Сад је питање, од куда да добију ови облици, као што су илетши, обукши, изрекши, иритекши, наставак вги и још нред њега а? Да ово потпуно разјасним, морам споменути, да како у ст. словенском језику тако исто и у српском глаголи, којима се инфинитивна основа свршује на вокал, добијају у овом партиципу ради зева између основе и наставка в, н. н. дћла-в- г Б, ген. дћла-в г Бша, па по томе и српски дела-в, дела-в-ши. Тако је и ииса-в, ииса-в-ши, бра-в, бра-в-ши и т. д. Сад се пита, од куда облици, као што су обукши, изрекши, иритекши, који су већ у језику живели, да добију од шеснаестога века наставак вши и пред њиме а, кад им није по законима гласовним потребно ни в ни а, јер нити је у тим облицима било зева, нити нагомиланих сугласних слова, која би правила тешкоћу у изговору. Ја мислим, да овде очевидно свој посао чини аналогија. Ништа друго није овде, него су се облици илетши, обукгии, изрекши, аритекши ночели од шеснаестога века мешати са облицима, као што су делавши, аисавши, бравгии, те су и они таки постали : илетавши, обукавши, изрекавши, иритекавши. Другим речима илетавши, обукавши, изрекавши постали су по аналогији облика делавши, иисавши, бравши и никако друкчије. Уз законе, који владају језиком, други је моћан чинилац у језику аналогија и у развитку је језика најмоћнији чинилац, јер силне промене, што бивају вековима у језику, бивају тим моћним чиниоцем, аналогијом. Аналогија се може испоредити са прилогођивањем у Дарвиновој теорији. Као год што бивају полагане нромене у животињском свету и у биља ирилагођивањем, тако исто бивају вековима промене у облицима једнога језика аналогијом. Аналогијом веће врсте у језику привлаче мање врсте, те се ове изједначују са онима. 'Гим су начином многи језици изгубили своје многе облике и остали без падежа; тим је начином изгубио и српски језик многе своје старинске облике, па тим је начином изгубљен и облик исиадши, те му данас у српском је;?ику нема места. 2.) У „Орлу" за год. 1888. има чланак нчеларски од мене. У том чланку долази наштампано на једном месту за тили час. Ја сам пак написао у рукопису за тињи час, али исирављач код штампа-