Stražilovo

718

СТРАЖИЛОВО

Б р . 45.

струкама: правничкој, лекарској, професорској и техничкој — као „ благодјетелно заведеније за расаространеније иросвјешченија между родом Србским." Сава Текелија био је први Србин, који је год. 1783. на овдашњем универзитету ноложио докторат права, био је својим разгранатим знањем прави полихистор и један од најученијих људи свога доба, и жртвовао је имање своје „из једне једине љубови милом родгЈ, који му је свагда на срцу лежао" ширењу аросвете у сраском роду, јер је био уверен, као што кажеу „Осноаателном иисму и , којим оснива завод свој: „да само чрез изображеније и наш народ к чести, слави и всјаком благоиолучију досијети може." Ако икад, оно данас, када се народи у мирно доба боре и надмећу културом својом, дужни смо да се сетимо оне основне идеје, којој је родољубиви Текелија наменуо задужбину своју, а идеја је та: „расиространеније иросвјешченија между родом Србским ", дужни смо да сведемо рачун, колико се просвета за минулих 50 година у роду нашем распрострла и колико је Текелијин завод томе допринео и иамену оснивача свога оправдао. Педесетгодишњица Текелијиног завода пружиће нам згодну нрилику и за једно и за друго. У кругу овдашњих садањих младих и овдашњих бивших старијих питомаца Текелијиног завода поникла је мисао, да се идуће године ирослави кедесетгодигињица Текелијанума — скромном светковином, која би била пре свега израз захвалности ирема народном добротвору. Па састанку, који је у то име летос држан, већало се и о томе, како би се та светковина иајудесније приредила. Мигаљења, која су том нриликом изложена, своде се у језгри на то, да тај знаменити дан треба да ирославе у ирвом реду иитомци Текелијиног завода, од којих Ие данас бити у животу њих 200 ио разним сриским крајевима. У то име мисли се да би ваљало: 1. Да се питомци Текелијиног завода састану дана 25. августа 1888. на свечано благодарење у Пештанској српској цркви, а благодарење то да одслуже лично они, који су се посветили свештеничком чину. 2. Да питомци својим ирилозима подигну у дворипггу Текелијиног завода од туча ливено иоирсје Текелијино на каменитом иодножју и да га том приликом открију и посвете. 3. Да се том приликом оснује сраско иросветно друштво под именом „ Сава Текелија и на широкој основи. Томе би друштву био задатак, да гиири иросвету у сриском роду, а седиште би му било у Будимпешти уз Текелијин завод.

4. Да се питомци но прослави овде си% на гроб своме добротвору у Араду, и да му тамо приреде свечан парастос. Осим тога наглашено је, да би нужно било, да се ради приређивања светковине ове састави у Н. Саду, где је Текелијиних питомаца највише иа окупу, главни светковински одбор а овде месни одбор — а оба та одбора договорно да утврде дефинитивни програм светковине, да позову питомце, да учествују у светковању лично и материјално. Умољен је г. А. ХаумЛ, секретар Матице Српске, и писац ових редова, да пораде, да се ти светковински одбори овде и у II. Саду за времена саставе. И садање надзорништво Текелијиног завода уочило је знаменити дан, кога ће се навршити 50 година заводу од постанка му, на је решило, да о трошку Текелијиног фонда изда „ Саоменицу Текелијиног завода ", и поверило је писцу ових редака, као садањем надзорнику завода, да ту књигу напише. По распореду, који је за ту књигу утврђен, гранаће се она на три одељка. У првом одељку биће изложен: Живот и рад Саве Текелије (са илустрацијама); у другом одељку биће исказан: иостанак и развитак завода по предању и архивалним податцима; у трећем одељку биће: именик свију иитомаца и иолуаитомаца завода са кратким биографским податцима о животу и раду њиховом, пошто су науке свршили. Сиоменица та иослаЛе се на дар свима сриским школама и заводима за њихове књижнице а распродаваће се и појединцима. — У претнрошлу недељу светковао је збор професора и слушалаца овдашњег кр. Јосифовог иолитехничког универзитета ретку свечаност: четрдесетгодишњицу учитељевања, ирофесора аолитехнике др. Јосифа Стоцека. Др. Ј. Стоцек заслужује и наше пуно поштовање не само са свога научнога рада, него и с тога, што је био учитељ многом старијем и млађем Србину мернику и професору; што говори српски, као да је Србин, што симпатише с нама и данас, јер је удао ћер своју за Србина у Шабац у Србију и што васпитава унука свога као Србина, да настави рад умрлог оца му у Србији. Др. Ј. Стоцек родио се год. 1819. у Суботици и наши старији Срби Суботичани сећаће се још и данас оца му, сиромашка кројача, кога је сва Суботица звала „Жаном". За младости своје ишао је др. Ј. Стоцек са Србима у школу, и другујући с њима научио је лепо српски и говори и данас врло радо нашим језиком, кад год му се пода прилика, па и при професорским испитима, кад испитује Србе. Др. Ј. Стоцек је учио прво римску богословију