Stražilovo

Б р . 47.

СТРАЖИЛОВО

749

лог описао (Гласник X. 340.) каже, — „неколико записа знатних за историју" и међу тима на листу, где се свршује 15. дан месеца Јунија, овај занис: »иг. сиЈке дмн. л иг. дито 6897=1389. кмси. г.он кнсјјд Дл/^лрл сј . (\моурдтомћ 1|лремг. пл косонл ноди; м тоу многа троуншл млдоше отк хрпстшлш. и гоуркк; ср1.БЛ1в Г.О ПСМ()КЛ рЛ^КНЛН |;т,\0\', М ||лрл Лш»»'(1ЛТЛ 01Т,ММ1С, м / л МО К 1; Ж е II М № М И К 0 II М I. ОТI, С()1.КГ,СК1.1\1. КОМСК1. мрт.ололг.мк; то\'()1|и, м емстк кслмко сг.рлжемше: нкмше 5ке м сллкмлго срккЈ.склго госмодммл кпе^л Дл^дрл. Но и том запису побио је цену Даничић примедбом својом: „где су речи »н ^л моЕпженнн: мг.коммI. види се, да је нешто састругано, па посде оне написане." Да додам још, како су кратки сраски летоаиси забележили бој Косовски. »Ш лт.то 6897. (1389.) кмстг. г.он кнежн мл К сокн сг. Лмнрлтомг., м1 ;сс1|л 10ШЛ 15 дг.мг.; м (Хмкрлтл

оукм м слмг. кллженоут кон'умм « отг. Тоурккг. нрнмп" (Ја§чс стр. 94.), или као што у обичном тексту пише: »кк дкто 6897 (1389.) кмстг. же сг.нмт'мо м сг.рлже»110 мл Косокн; тоу ногмке џлрг. Уоурлтг., н кнех;г. Дл^лрг. отг. шсго кдлженимн коп1.1(г. мрммм шијд 15." (Гл. I. 106.; Гл. XI. 149.; Гл. ГХШ. 48.). У Летопису, који је Ј. Раић г. 1758. „из древиил рукописннл книги сербсшн, обр^таемнл вђ Хилендар!." преписао, има овај додатак: »Кдше коннсткншцшхт. ст. кнајјомт . неменше 100.000, сг. ниопдемеимкомт. же 300.000; трн ко 1л/нкл ст. инмт. кдхн." Биће да су бројеви ти узети из обичног житија кнеза Лазара (Гласник XI. 111.) И прочитавши ово довде, знај, драги читаоче, да је то све, што су стари писци твоји из XV. и XVI. века записали о боју на Косову, у којем је кнез Лазар погииуо. (Наставиће се.)

,=^<з«83®КЗ«еГ><><=

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА.

ПИШЕ ЈОВАН 1.) У Кје&пкц ћггаЉко^а Ш 8грако§а јегЉа, што га издаје југославенска академија а обрађује II. Будмани, у 6. свеску стр. 274. каже г. Будмани: „ионо што још ко даје иригодом вјенчања" и на страии истој мало даље: „што се даје пригодом нове године." Ја мислим да ће у овим реченицама бити иригодом по немачком 1>е1 (Ме&епћоН, §'е1о§епШсћ: иригодом вјенчања })(;]' Сге]е^епће11; (1ег Тгаиип^, ирнгодом нове године 1>е! Сге1е§'епће11; с1е8 пеиев Јаћгез, ^е1е^епШсћ (1ев пеиеп Јаћгез. 11о мом мишљењу ово иригодом српскије ће бити са предлогом о казати: „И оно, што ко још даје о свадби, о вјенчању", „што се даје „о иовој години." Нека читалац и ове примере испореди, које вадим из синтаксе нашега неумрлога Даничића: 0 васкрсенију нити ће се женити ни удавати. Мат. 22. 30., Да се не осрамотимо пред љим о његову доласку. Јов. 2. 28; Да су се о иотоиу брда нагомилала. Е. Јанковић физ. 15; 0 мијени бјесни. Мат. 17. 15; То бијаше око поноћи о уштаиу. Прип. 226; Који не купује капе, кад му треба, него чека о вашару да је купи. В. С. Кар. Посл. 147; Код дјевојачке је куће о свчдби доста весело. Б. С. Кар. Ковч. 04 ; о ирохиној жетви. Посл. 2.) У истом Кје&пки у истом свеску на страни 268. стоји : „Даниште постаје од основе дан (не имена дан иего глагола данити) суфиксом мшге." На стр. 269. стоји: „Дановиште иостаје од данов, које је схваћено као основа глагола дановати суфиксом иште. и Ја мислим баш да долази даниште и дановиште од основе именске дан, а не од основе глагола даннти и дановати. Основа од глагола данити

ЖИВАНОВИЋ. или је инфинитивна дани или је презенатска дание, а никако не гласи дан, као што стоји у Кјесшки. Тако и од дановати или је основа инфинитивна данова или презенатска данује, а никако данов, као што стоји у Кјесшки. А друго ја видим из речи са наставком иште да долазе од основа, које се налазе само у супстантива, а не од глаголских основа. 'Гако је од вашариште основа у вашар и значи место, где је вашар; од зобиште је основа у зоб и значи место, где се зоб сејао; од воденичиште је основа воденица и значи место, где је била воденица; патако су и од коноаљиште, кртолиште, кудељиште, кукурузнште, куиусиште, куИшите, ланиште, лубеничиште, мухариште, нимастириште основе у супстантива копоиље, кртола, кудеља, кукуруз, куиус, куИа, лан, лубеница, мухар, намастир. Па тако долази и игриште од именице игра и значи место за игру; збориште од именице збор и значи место, где се збор држи; судиште од судија и значи место за судије, па онда отуда место, где се суди. Да судиште долази од судија, види се из старога словенскога облика сљдннште, које је постало од сљди(н) с настанком ишге, дакле сл.дн-штс. Даље летиште долазиодлето и значи место, где је стока преко лета; аландиште од иладне=ао дне и значи место, где се стока одмара у подне; па тако исто и даниште долази од именице дан и значи место, где се ко задржава преко дана, 1осиа тогае рег (Нет. А и дановиште не долази од дановати него од именске основе дан, кад се на њу дода наставак ов, па онда тек наставак иште: дан-ов-иште као и мак-ов-иште што долази од имен-