Stražilovo

748

СТРАЖИЛОВО

Б р . 47.

ОПЛ1>УАН;Т1. С6 1! Ш.Нћ/Ј! МћУК К 'К 'ГОГО сдмого гркдлаго II стг ЛШК1ШГО слмод|)к:кк1|«. Тоу же н слмк отк нпхк падл1стк. II кт. 1|рккк1с оп;о одолккдштк соуштен о Да^ари и ккспршемдготк новидоу. Нк не оуже кр-кме н^вавдгснша вт.. Того рддн н скшк того ||Д(ш нк/.м.гдгеп, ндкм кк тон самон кранн н одолт.кдштк, вогоу тако попоустнкшоу, 1дко да н кеанкм г.к моуусипд кт.ш.1|бмк огкеу.етк се н нжб ск ннмк. Vкто оуко но снхк; сдджеш.ш 1<0111,1|к ностн^дгстк оуст.уеншемк галккпкшмк, прпжде зегокн ккЈкделкшш дроу^н, прпдсдрадгоште 1сго много оумндк.111,1 нМ1. МОЛ1СШИСМК, 1сже 11(и;ждс 1Сго конк1|к нршстн, 1лко дд 1СГОКоу копкунпоу не оу^ретк. Кмстк же сша крдик кк л1;то (5897=1389, мксеџд 10шиа 15. (Гдаспик ХТЛ1. 260. и 261.; Гласник XXVIII. 384.; А. Поиова Избориикг славанскихљ — стижеи внесснмхтј вђ хронографи русскои редашпи, Москва 1869. стр. 103. и 104.) Из житија тога прешла је новест та у руске хронографе (види у Изборнику стр. 63. и 150.) а с руским хронографима у наше тројадике илити цароставнике (в. у Гласнику XXXII. стр. 268.) пКт.шб же некто клдпфодап, ^т.до н кеднкомн кне/, а Л I ^ д р к к т. р а н к с м, нменемк М н л о ш к, емвже ^двндсште кабветах« нанк, ико пеноаке слкжпгк смк. Т иже оирт.гс нодобпо крт.ме уоте нока^атн К1,(ж н мажаетко, скоро устркмн се кк пдуелннкк агареномк Лмоуратоу; сткорнкк секе 1дко кт.жефтд отк келнкдго кне^а Дагара, емкже ра^апкпнше се агарепе н пктк соткорнше; онк жс влн/,1, кмвк гркдаго науелннка агареномк Ли;:ратл, онлкунк сс вкн^е мкук скон вк того срд||с н мрктка 1сго покд^оугстк; гк же н самк отк пнх оувншк вмстк У10ДШП тан слкга. II сјнук рддн нрккеге оуво одолпвлготк ск1|ин с Лд^аремк; нотомже сннк того 1|лрд Лмкрата 11а1Д /,нгк, вк^могдетк пдкм н вт. тон самон вра1ш одолт,вдбтк, когк тдко ноннстнкнн;; тк иосђуснк мкусмк вмстк кнс^к Дд?дрк, н мнопе нролнтје крквн хрнетјднскјс. Кмстк же сјд врдпк кк дт.то 6897. Шша 15. " Тако пише у Реметском цароставнику, о ком види Летопис Матице Српске за годину 1873. »вт ,шеже нт .ккто влдгородкнк >;т ,до скошмоу господнноу шгоже окдкгдхоу ^дкндештн н пект.ркнд мт.шлхоу'' — стоји у тексту житија у сва три издања и очевидно је, да је нешто из текста испало, а наиме да је испало иза речце »»ло" и и иза „господиноу" в');рт,н1, си, а питање је, да ли је и онај додатак у хронографима и цароставницима „именемт, Милопљ" био првобитно у тексту Константиновог житија па после заједио са „и вћр1,ш, сн" такође испао? У Јагићевом издању стоји истина иза »зкло" „Милошт," али само у загради, а у Изборнику примећено је на „н'1;кто" „на пол'1; сниска киноварвк): „Милошт,"; у издању пак Јанка Шафарика нема никако тога имена. Ја мислим, да додатка тога у тексту житија није било и да је текст нрвобитно просто гласио: »втлпе же никкто вла-

городкнк ^кдо н свогемоу господнноу кт.ркик, гегоже окдкгахоу и т. д. и да је тек састављач хронографа унео у текст имена написавши : »више же никкто влагородкнк >;т,до н кеднкомоу к н е ^о V Да^ароу вт.ркпк, нменемк Мнлошк." Иу Цетињском летопису, којег се ауктор служио Еонстантиновим житијем, не помиње се име онога благороднога и господину свом вернога човека, кога су били опали, да је невера; а он, да нокаже своју веру и храбросг, оде у турски стан као нребег и нрибив се цару Мурату сјури мач уњ, али је и сам ту пао. А за Лазара и војску му каже Константин, да се у првом боју добро држала и потиснула Турке но после Турци охрабрени сином убијеног цара (Бајазитом) падвладају и одрже победу, и кнез Лазар би ухваћен (а ухватио га је, као пгго Константин номиње на крају 39. главизне (Гл. Х1Л1. 274.), иеки Турчин по имену Саража) и »носпцагет конкцк о у с и V е н н ге м к гдав к н м мк." У Иећском Летопису (Ј.а§ш стр. 109.), који је у XV. веку, али може бити нре Константиновог житија састављен, прича се о том овако: »ккстагемк нже вксего вкстокд 1|дрк отк смнокк И/.мднжсвпхк, М;: рагк нме нмкштд, н кеоу Гркусккго н Кдкгдрсккн* /емдк) гртлемк н ид сего (кис^д Дд^ара) прнходнтк, весунсдно множкство В1;дк| ск сового: смиоке Лгдрннм ск Тдтдрм, Кдрмнант. же ск Сарханнтм, Грккм жс Шдкгдрс н Лркатомоу же ск поганнмн насткнагоцш е^мкм, семоу же вдагоукстшс не понкштдгофк нопрдтн н светмлнштд вожксткндд н кркстк кннунжнвше нск рннтн, н скраженшо мсждк овонмн вмвшу, н кк с к раж е н н н т о м к н е у кс т н к К1 н а с н д к н н к к надагстк о т к м к у а н о с р г,дт, ра^вон), II ТЋЛОМК II дкшего ск множксткомк свонхк вогонротнвнмхк кон, шстагстк и.е гого смнк едннк. II кк кош|8 скраженја того, нс кт.мк уто истннногс рештн о семк, п/дло л н к м м к отк скон:го вмв хрангсIII Д II Д II II Д V 6 С 0 у д 0 у Б 0 Ж I ГО 0 С С М I. С К Б II В III К С 6, II к т. р К К Д X К Т 0 Г 0 в к; II М Д, II II 0 М II 0 Г II X к м к к а х к с а м к укст н к го н г. д а г о г о в т, н и к го г д авоу гсго огст,те." И у другом једном споменику из XV. века, где се спомиње »скраженше дготинше на мистт, гдагодгемт.мк Косово," каже се само »падежк оуво посрт.дт. ратн дготмн ндснлкннкк, нже снхк пдусдо нмт.ген (т. ј. Мурат цар турски) — о т к с р к в к скнхк воп напраскно посркдт, рд/Јпмл жнвои ТД Л 81 III II Т 1» С С. У Цетињском, горе већ поменутом, и у Студеничком Летопису (81агше XIII.) има место једно, које није извађено из Константиновог житија, а гласи: иНк нже шкдше с ннмк (с кнезом Лазарем) влдженнмн вкснрјеше кон&цк, нћ џ ј н жс страха радн нлн нек т. р ј а в т. г;; ге ш е с е." У неком прологу на кожи има — као што покојни Даничић, који је тај про-