Stražilovo

Бр. 48.

СТРАЖИЛОВО

765

упочтени пространому разсказу Тропошкои јг!;то - нимг всегда сђ поднимђ довћртемт,, ибо своего бснописи: Троношскн л-Лтопист, передаетт. много част- вок) он4 им^готђ народное иредатие, уже обставленнихт, подробностеи, но ми не можемт, отнестисг, к ное вт, многомт, признаками легенди." (Наставиће се.) БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА. ПИШЕ ЈОВАН ЖИКАНОВИЂ.

1.) У Ејебшки ји^оакуепвкош у 5. свеску, што га обрадио г. П. Будмани, стоји на стр. 221.: ЈЗаћупвкГ. Г. II. Будмани пише (Шијткг, а I). Даничић пише у истом речнику, у оном делу, што га је он обрадио: аШткг. ђ. Даничић каже под овом речју: „ргуо је —1— 8аие<;о —Гјх— хгхјез^о које§а рјзхх х у." Али је сад нитатве, је ли добро, што се пише авлијнски, дахијнски. Ја мислим, да није добро. Ову ствар сам ја већ додирнуо у 12. броју „Стражилова". Ја сам тамо покушао да кажем, да Вук није имао право, што је писао у: за Ларађорђијна рата, за. Пасманџијна времена, Карађорђијн, Ласманџијн. Кад се на основу од Карађорђија, која гласи Карађорђиј, дода наставак ин, онда добијамо Карађорђиј-ин. Али се у оваковим речима ији радо слива, по што ј испадне, те онда добијамо Карађорђин. Да Карађорђин не треба писати Кирађорђијн види се, кад се овај облик испореди са облицима, као: сјајан, ген. сЈајна, бујан, ген. бујна, гојан, ген. гојна, достојан, ген. достојна. Кад би се могло изговарати Карађорђијн, онда би се могло изговарати и сјаји, гојн, бујн, достојн и не би требало оно а уметати у номинативу једнине. Али пошто се не може изговорити сјајн, бујн, гојн, достојн, то се онда не може изговорити ни Карађорђијн, него би морао облик Карађорђијн у номинативу једнине гласити Карађорђијан, кад би ономе ј било места у Карађорђијн, као и у сјајан, бујан, гојчн, достојан. Што се тиче оваких облика у старом словенском језику, нека читалац види у 12. броју „Стражилова", што сам тамо казао. Ваља дакле ниеати Илин, Карађорђин, Марин, а не Млијн, Карађорђијн, Маријн. А кад ваља писати Илин, онда ваља писати ту исту реч тако исто и кад добије још и наставак ски, дакле илински, дахински, делински, кадински, сиахински, а не илијнски, дахијнски, делијнски, кадијнски, сиахијнски. А друго, вад би било места ономе ј у дахијнски, онда мислим, да се не би могло изговорити четир конзонанта једно до другога, него би се морало а уметнути између ј и н и морала би та реч гласити дахијански, као што и од Брза Паланка гласи придев брзоиаланачки, а не брзоиаланчки, од Конавље конавоски (место конаваоски, а ово место конаваљски, где љ као да је л замељено вокалом о у облику конаваоски ) а не конављски, од Јајце ја-

јачки, а не јајчки, од земља земаљски, а не земљски. За што је Даничић писао авлински, сиахински, кадински, ја не знам, али мислим, да их је писао из истих разлога, које и ја овде спомињем и са којих се не може писати авлијнски, дахијнски, сиахијнски. Ја мислим дакле, да је овако писање погрешно. Из свега овога могу лако увидити и они, који пигау ИлијЛ, ПантелијЛ, да греше, гато пишу тако, место ИлиЛ, ПантелиЛ (Илиј-иН- Или-иИ ИлШ; Пантелиј-Ш- Иантели-иЛ- ИантелпК). 2.) У Кјеспхкхх ћгуа&ко&а Ш вгреко^а јегхка, гато издаје југославенска академија а обрађује г. II. Вудмани, у 6. свеску, на ст. 242. стоји иод Далмантија: „вапхо хх јеЉхохп рх-хтјеги г/. 16.ухека рхвапо сш1икхт кктта." Ја мислим , да је боље казати Лириловска слова хтего Лирилска. На речи, које значе имена људи, не додаје се непосредно наставак ски, да се добије придев с наставком ски, него се додаје прво наставак ин или ј?> или ов иа онда тек наставак ски, н. п. Илински (Илиј-ип-ски) месец, Илинске вруЛине, Митровски (Митр-ов-ски) месец, Иетровски аост, Летровска недеља, Иетровско цвеАе, Ђурђевски месец, Ђурђевска киша, Ивањско цвеИе, Иикољски (Никол-ј-ски) мразови, Јовањски мраз, Јовањска меЛава. У оваким речима, које значе имена људска, додаје се прво наставак ин или ов или јв, на онда ски, да се добије иридев с наставком ски. Мени је познат само један придев, којему је додан наставак ски непосредно на именицу, која значи име људско, а то је нридев адамски у адамско колено. Кад ово узмемо добро на ум, онда мислим, да ће бити боље Лириловска слова него Лирилска , и покојни ђ. Даничић, ако је где ову реч уиотребио, онда је употребио Лириловски, а не Лирилски, само гато у овај мах, кад ово пигаем, не могу то потврдити, а није ми ни потребно, јер сам потпуно уверен, да је употребио облик Лириловски, ако га је где употребио. 3.) Преда мном је књига: Траматика срискога језика, за народне школе наиисао Симеун КоњевШ. Кљига ирва. 0 гласовима и речима. У Новом Саду. Издање књижаре Љуке ЈоциЛа и друга. 1888. Ово је лепа књига, која је наиисана по методу чувених немачких књижевника у овој струци а на здравој граматичкој основи ђ. Даничића и Јована Бошко-