Stražilovo

794

СТРАЖИЛОВО

Б р . 50.

рију на језик тадијански, те се само нагађа, да је иревод тај сувремен самом Дуки (в. предговор Бекеров у Бонском издању; и Ерш-Груберову Енциклопедију, 87. део, стр. 328.), и да је иреводилац био Далматинац (в. Р4 чб В. Григоровича о Сербш в г б еа отношенГлхЂ итд. казанв 1859. стр. 44.—55. и Армина Павића Народне песме о боју на Косову. Загреб 1877., стр. 26. и 51.). И тај преводилац Дукине историје, да кажемо с краја ХУ. века, зна не само за вечеру кнежеву и за здравицу кнежеву, већ зна и име и презиме ономе јунаку, који је убио цара Мурата под шатором; за Вука Бранковића не зна и не зна — но шта ја да ти казујем, шта све зна и шта не зпа тај незнани преводилац Дукине историје, — ево ти његовог текста па читај и увери се сам, драги читаоче! „Уес1епс1о срге8(;е сове 1ап1о огЉПе е! сги<1<-1о. Еакаго бо1о с!е 81еГапо, <118ро1е с1е!а Вегуја, ви1л1о 1есеећтатаге а ве 1и1;1л 1 Багот е! рппс1раИ с1е1 вио Јтрепо, е! а<1ипа.1:о е1 вио охегс11о пе11а §гатк1е сатра§;та <1е С озвоуо , с1е <рга с1о1 бите 8х1 :п1иа ? поп 1оп21 с1а!а гјссћа сћа <1е Жоуатоп1;е (Ново брдо). ТиагЉо ге с1е Вовупа тапс1о У1а1;ћ1ео У1а§чт1с1ио (треба У1а1со Уикотшћт) вио иер< >!<• соп XX тШа уа1ого8Г сотћа1еп (;1 111 агаЈо с1е Еагаго, вио У 1 С 1 бо е! сопвог(;е. Огс11па1;о ас!ипсрге Еагаго 1е вие гепГе <-1 ћеп <и.<р<,<го е! вио схегстЈо, соп дтпЛе апгто е( е[ЈГсастта огаИопе атопгоа е( соп(огШа ШШ г С/ггиИапг а сотШеге ра1ого»атеп!е е( еет1/саге 1ап(е гупотжо$е о/Јеве е( Аатпг гпсотрага/пИ ге&епиИ, огЏгатеи(е а тоггг д1огжатеп1е рег агпог <1е СћгШо пт(го геЛет(оге, е( рег Ае(епшпе <1е (а сага ра/гш, (И рдИоИ, <11 рагепп, (1е 1а (и(е е( васга е( $апс(а 1еде $оШ> /' тведна (1е1а $апс(а сгосе. БаР аћга раг4е е1 с1иеа Атога! огс1епо е1 вио ехегс!1;о соп дгапАе ргасИса <1е(е со$е тИИагг, — Атога<о рга уоће рег вие 1еИ;еге ек весге1;1 пип^п соп §тапс1е оН"ег(;е ћауеа 1еп1;а1;о виМште е! 1дгаге' а1а виа. раг1е МПов СоћШс1и'о, сарс1а.п1о с1е Г.ахаго. ћото с!е а.тто сг <1е еогро тт< > уа1огово <•1 §а§ћаг<1о, сриапго аћго сће 111 ејие1 1;стро ве 1 г< 1уавве а.1 типс1о. МПов рег 1а. виа втсега сагћа е! 1е<1е ћгИе 1е 1с1Лсге с1е Атога1;о гасоп11пеп1;е гесеуи1е1е топвћ-ауа а1 вио 81§ ћог сћвроко; е1 срга! ас|гга1еће ехсодћао ћпе сотапс1ауа а М11о8: сће втт1ап<1о гевропс1евве ас1 Ат0га1;о сћ'е1 виО <1евМепо ас1ет]и'г уоћ1уа. Е1 иогпо ргеее<1еп1;е а сргеИо сће ве§'и! 1а 1111срга ек т1ећсе ћа!а§'Иа, Еагаго сопуоса^ ±и1;1;1 1 В1^поп е! рппсграИ <1е1 впо нпрегјо, сотапск) сће ве аррагееМавве ипа зДгалтиа весопс1о 1а ивапиа с1е1а вгга еогке; 1П ћмргаЈе, соте §га(;1ово е1; ћеп1§по ш^поге, а кгШ рогве 1а вЉауГга соп виа пга.по, сјиапс1о 1а уоћа 1оссо а Мћов, ве Ге <1аг ипа §тапс1е 1;ага сГ ого ртетта с1е рге^ово уто; 1а срга! роггепЛоћ сћвве а

МПов: ехсеЦеаМввнпо сауаћег, ргепсП сргевГа всМаутиа, сће соп 1а 1ага 1е <1опо . . . в<1гаУ12е рег атог т!о. Ма тоћо пп с1о§ћо сће ћо тГевђ ггпа та.1а поуеИа, сће а1 1 ,ио сћвро1;о веј Га,с1;о гЉеПо. А1 срга1 МПов, геуегеп1;етеп(;е ргева, 1а 1ага соп сћтага Гага, <Ивве: 81§;пог <Пфо1<). тоћо (;е гш^гаНо с1е1а вЉаУГиа е1; 1а,га сГ ого, сћ 111' а! <1опа1;а. Ма тоћо гш <1оа;ћо с1е 1а тта ДићГШа Гс;с1е. Вотап <1е та1дпа, ве сћо Паг-а еИес1;о а 1' аћо репвеег тто, ве со§'повсег'а, ве го вопо &<1е1 о гЉеИо с1е1а 1иа 8т§пог1а. Е1; уепи1;о е1 поуо гогтто а1а 1жа§На <1<'ри1;Но. МПов, — соте сга иоуепе с1е вртгћо Гегосе, имнш пе1 вио роввепке сауа11о, Гпри§пап<1о ипа 1апга с1а1 сап1;о <1е1 НгиегНе Гегго, Уокепс1о е1 рес!а1е соп(га 1а ћов(;Г 1е ехвгсћо: соте (;гапвГи§а разво 81(;пу2а Иитпе, е1 ^иа1е Г ггпо НаГ а.ћго ехегсћо <1ев1;егттауа." А како је Милош, дошавши у турски табор, питао за Мурата и како је доведен преда њ и радосно дочекан и како је напослетку пињалом (ри»па1е) ударио цара посред срца и како је сам погинуо, — то изволи, читаоче драги, нрочитати на стр. 354. Дукине историје или у Хамеровој повести османског царства I. 211.—212., или у изводу те повести у Далматинском Магазину за годину 1860., стр. 175. А о Лазару и о самом боју каже тај талијански преводилац ово и овако: „Е1 сЊроЉ Еаиаго, е1 <|иа1 птаг рсгауа.гг(,1. ћауеа сопгћас^ггко соп С]г1ев1;е ћеге ћагћаге, пе апсће јп^ево с1с1а тог1;е с1е АтогаЉо е1 1' орега §1опо8а Пе М11о8, 8ио ехееИепЊвшго саУаНего, 110П ве1тиа ГогттсНпе еГ раига 8рГе§о Н 801 в(;епс1агсН, рггг шенкесНтепо рга с1а песе8вг(;а сће <1е вгга уоћггг(;а сопвћ-есГо, еотапДо а У1а(гсо У1а§'еггГсо (Влатку Вуковићу) соте ћауегпо ргесћсГо, Пе ге Пе Вовта сар1(,ап10 <1е XX тЉа сотћаГеп!!, ргчто пгГгавве ш ћаШ$На. Е1 <р1а1е уа1ого8атеп(е еГ соп §тап<1е ппреГгг 1 п 1го согг 1а. виа сотра§ша, е! гитре 1гаШ Г Тгггсг, сће Н Го а. Г гаеоМга, е! §п'апс1о рег игГгаг 1а весопс^а уоћа весопс1о Г огПепе с1о1а тПШа, а1ого Го аИћа шга уосе, 1а <рга1е рег 1гг(Го сатро 8е 8раг'ве, сће Ђгадо $$аЂО ТгоМ$сго, сарИапео <1е( сагпро <1е1 <И$ро(о, каоеа ге(>е11а(о е( г>о1(а(о 1е агте соп(га Сћгг$(гапг. Еа срга1 уосе аМћа, У1а.1тсо У1а§'епгсо 8ггћ11 ;о уоћо 1е вра11е <4 соп §гапс1е Гир1 ве ПеврагН, ГогшагкМ уегво Вовгпа соп 1а виа сотра^ша. 0 сће (а покеЏа (о$$е 1ег,а(а Ла Тигсг ћстШ $ада$$гтг, рег ГтраоНге е( по$(го ехегспо, о сће совг оо1е$ве г (а(г соп(гаги аИ росегГ СћИ»Чапг рег г $ог рессаИ. ћ/агаго аћћапс1опа(;о с1а во1 сарћапи, вепга ћа(;а§На & ргево угуо соп 1иШ 1 поћЉ сМ1 8ио ипрепо, с! тепаМ а1 раута;ћоп Пе Атога(;о. Лазар је видио цара Мурата, где издише, и разумевши, да га је Милош убио, дочека радосно смрт. 2. Туберо или Цревић писао је, као што је речено, историју свога доба (1490.—1522.), и у ту