Stražilovo

790

Мало после искрсну од некуд и поп Аћим, те окренуше други разговор. — "Кад ћемо бирати учитеља? — почеће чича Мија. — Ето, јесен је већ ту. — Сутра ће бити одбор, — рече грк Лука па ћемо расписати стечај у новинама. — Само да добијемо ваљана човека! — Е, што има у Б„ — каже баћа Неша тутор — добар учитељ, па учен, кажу, кад поји, све се растолеже. — Него људи, — узе реч иоп Аћим, — при избору треба добро отворити очи, ако нам је стало, да имамо ваљана учитеља, јер се не бира данас, па сутра опет. Ја мислим, да би најбоље учинили, кад би бирали млађег. Старији хоће да се меша свуда. Хоће да зна, и шта ради поп и нотарош и тутор, на и да каже. Ниче и онде, где га не сејеш. Радиш ли штогод, наравно за добро општине, умеша се и он, па од њега не можеш ништа. А таком учитељу, који се свуда цлете, школа је девета брига. Узмемо ли млађег, тај се неће мешати у наше ствари и ићи нама старијима уз нос, него ће забосги нос у школу. Стараће се, да нам деду изведе на што бољи пут. Није ли тако? — Можемо и млађег, — прихвати баћа Негаа тутор, — а био старији, а млађи, мени је све једно. Не разумем се у та ваша права, па да ћу имати што с њим. Само да што пре буде, јер, онрости, Боже и ви оче, чисто не идем с вољом у цркву. Оно истина Г1ера је прилично схватио нојање, ал бадава је, није му занат то, па не може да води баш по пропису. — Ја мислим, господар-Лука, да у стечају дође и то, како је жеља општине, да се компетенти имају лично нредставити. — То би требало . . . А већ разговараћемо о том сутра у одбору! — Богме, и не треба куповати мачку у џаку, рече чича Мија. — Нека дођу, дакако, да видимо, шта ко уме и зна. А и какав ми је то учитељ, који не уме појати ? Ето, доћемо сви у цркву, па који најбоље зна, тог ћемо и узети. Па, кад плаћаш, да бар знаш, кога плаћаш. — Јест, јест, право вели чича Мија, —• каже Жива ешкут, а он као и сваки други ешкут, рачуна поред тога, што ће чути појање, и на вино, да боље клизи избор. Тако је, ето, текао разговор пред грк-Лукиним дућаном. Госпоја Перса се некако у тај мах нашла на прозору, кад је поп Аћим говорио о избору учитеља. Одмах јој нешто упало у очи. — Бајаги, нико не зна, — говорила је у себи,

Б р . 50.

— куд поп шиба. Видиш, за то понадија тако зкури опрему Десани. Кад је Јула дошла по памук, вели: „Удаће се фрајлица, па се журимо". Мислила сам, за кога ће то бити? Да не ће за писара? Та, он је тамо окукао. Но опет нису тако кратковиди па да је даду за њега. Не ће ни до чега доћи. Млад човек, па пијан скоро сваки дан. А на послетку, бољи муж јој и не треба . . . Али, гле само, како поп замотава! Хеј, стани, поне, знамо те. Баш не ће увек тећи вода на твоју воденицу. Госпоја Перса час иошета по соби, час опет седне у наслоњачу. Непрестано премишља о томе попину плану и — једи се. Једи се на свог мужа, што не може да увиди, како га поп увек превари у своју корист, а овамо је он, то јест грк Лука, председник и има уза се већину. ,/Га, да сам ја у тој скуиштини", мисли често госпоја Перса, „већ иоказала бих му ја". Но ево правог узрока, за што она мрзи и попу и попадију, па и попине кћерке. Пошиница рекла пре, а била у том друштву и госпоја Перса, дакле, рекла, да је она прва госпоја у селу. То је једно. После опет питалаје: како ће она на садашње време изићи на крај са три кћери? „Е, молим вас, какав безобразлук! ?" Хтела јој рећи, али је оћутала. Као вели, моћи ће коју и прогутати. Но ако не буде жива, тако јој се не ће осветити, било кад било. — Шта се ње тичу моје кћери? Ја сам их родила, па ћу се и бринути за њих. Нека се она брине само за своју . . . Ко ће је поднети, ако уда Десану, а моја Љубица још остане девојка? Подсмеваће ми се, да ће ми век појести. Не ћу смети на сокак изаћи. Боже! Ето, прилика је ту, треба је само употребити. Иремишљала је и премишљала, док јој не паде нешто на ум. У том и грк Лука затворио дућан и ушао у собу. — Виде ли ти, куд ноп шиба? — Куд шиба? Хоће да добијемо ваљана учитеља. Ето ти! — Боље реци: младожењу његовој Десани. — Иди, жено, шта онет ти бунцаш? — То ја знам боље него ти. Него чуј ме. Сутра гледај изради, да у стечај никако не дође то, да се учитељ мора лично представити. Дотле се раснитај, где има свршених приправника или млађих неожењених учитеља, па их понуди, да се траже и како је већина уз тебе, изабраћеш кога хоћеш. Сад се и учитеЉев стан оправља, па ћемо му понудити за стан наше собе остраг. То би, видиш, била и згодна прилика, да удамо нашу Љубицу. — Зар да намећемо дете силом ? Ајак, ја то не могу донустити.

СТРАЖИЛОВО