Stražilovo

Б р . 50.

СТРАЖИЛОВО

791

— Баш си кратковид! Па ондами говориш: „Не једи се". Морам се једити, кад имам тако сплетена мужа, као што си ти. Та ( у данашње време не чека се просилад, већ се тражи. Ако га не уловиш ти, уловиће га поп. Новаца немамо толико, да може чекати и бирати. Да је ово барем варош, већ село! Нити куд изићи, ни да те ко види. А не живе учитељи тако рђаво као пре. Лепа плата, иа редовно иде. Не можемо, за име Вога, чекати, да нам седе нлете, иа још да ми се и попадија подсмева! То не могу! Не дам да је она боља! За Љубицом још две стоје. Ако дамо уз њу више, него што можемо, морамо дати и млађима. А из чега ћеш ти живети? Истина, после наше смрти наследиће лепу крајцару, али данас нико не чека на смрт, већ хоће да му избројиш све на длан. И онај ме горе живу једе! Сваки час иште новаца. Увек одлаже испите од године до године, а не зна, како тешко пада крајцара. Бар да нам се он један нут скине с врата! — Ето, видиш! Да си га дала на трговину, као што сам ја хтео, колико би боље стајали?! Али да! Ти хоћеш, да ти је син господин. — А шта си ми ти као трговац ? Туђ слуга! Радиш и мучиш се целог века, па шта си зарадио ? Ништа, већ где си ту си. Сваки дан устај пре зоре, на сваки час трчкај у дућан. „Шта желите?" „За крајцару бибера, соли, сирћета". Па оида још, кад ми се онај дрљави паор надвирује, да види, хоћу ли му добро измерити! И то ми је живот ! А вигне оде на веру него за готов новац, па после не можеш да ухватиш крај с крајем. Ето ти твоје трговине! Ово су таки разлози, да грк Лука, без сваког даљег премишљаља, прихвати замисао своје духовите Персиде. Обично га је она таким речима утишавала, кад год би почео што гунђати, Да је било на н>егову, мисли, боље би било. Деда му је био трговац, па отац, па, ето и он. Хтео је, да му и син прихвати радњу у старе дане. Али госпоја Перса хоће, да јој је син господин, а њеној вољи пије се научио противити. Кад зрело нромисли о томе женину плану, свиди му се, да је са свим на свом месту. Не живе учитељи тако рђаио као у старо доба, кад су имали тек толико, да не умру од глади. Још ће му израдити пероводство, а и ту се заслужи нешто. Та биће, биће! Добро ће му и доћи. Додијао му већ Јефта каплар. А нгга је свршио и учио? Скоро ништа. Оченио и он мало „математику", док је била граница, па се сад вади за пешто. Он све разуме, он све зна. Није него му се попео на врх главе! Кад се сврши седница, па да се потпише записник, а опо се не зна ни крсна имена. Дај попранљај и мучи се. Па дође и тај враг, заборавиш, о чему се решавало.

Та да! Ко ће и запамтити све, већ кад би имао главу не знам какву. Једно се човек ослони на њега, да ће записати, а друго, устане један. на говори. Још није ни рекао шта хоће, устане други, трећи и сви, те надигну вику као у крчми. А ти, шта ћеш, дај умируј и прави ред. Кад прође седница, мораш, као председник, да пишеш записник и напишеш: Било је ово и ово. Тек нека се зове записник, кад тако мора бити. * * * Сутра дан у одбору испало по госпоја-Персиној жељи. Поп Аћим се опирао томе, али није ништа успео. Уз поп-Аћима је дрзкао и чича Мија, јер у његовим очима не вреди нико, ма каква „свидјетелства" имао, док он њега не види и не чује. И од куд то, да се бира учитељ тек тако, нити знаш о њему, нити га познајеш, већ из оно парче хартије? Бирао се ту и поп и нотарош, па сваки дошао, да се упозна и препоручи. Али бадава све то викање и разлагање! Јер устаде грк Лука и са свим хладно одговори, „да општина не расписује стечај за црквена певца, него за учитеља. У првом се реду има гледати на то, да учитељ може тнто боље вршити свој задатак". — Јест, тако је! — потврдише и остали одборници са свим мирно и достојанствено, као што то и приличи људима, који стоје на унрави општинској.. И тако продре грк Лука са својим предлогом. Истина, стало га је неколико чашица праве сремске шљивовице. Али, молим вас, то човек не треба ни да рачуна, што потроши са својим добрим људима и пријатељима. Тај дан ће ићи гргс Лука у варош по ствари, што су му дошле из Пеште. Јесен је већ на прагу, па човек мора да се жури. Ту су сад сватови, ту свечарства, а и људи се оновчили, па му треба у дућану свачега, па доста. Сео грк Лука иа кола, на хајд у варош. Собом је нонео и стечај. да га преда у уредништву. Госпоја Иерса му нрибележила, шта ће све кунити за кућу, а особито му још преноручила, да се распита за оно, о чему су синоћ говорили. Најбоље би било, да се распита код уредника. Он ће то знати. Са уредником се познавао грк Лука још из детинства. Но још боље се опријатељише у оном времену, кад је највеће одушевљење било за Сриство, па устала омладина на све стране те будила и соколила свој народ, а својим радом одржавала у народу наду на лепшу будућност. Хеј, с каквим је „жаром и маром" радио онда и грк Лука! Иа и сад не узима он олако, кад треба урадити што за народну ствар. Ал бадава је! Или што су године или