Stražilovo

Б р . 51.

СТРАЖИЛОВО

815

Г Л А 0 Н Ж К. (Југословенска акадсмија знаности и умстиости у Загребу) навршила је 16. (28.) јулија о. г. двадесет година евога живота. У еиомен тога дарта држала је академија 25. нов. (7. дец.) евечану седницу. Седницу је отворио др. Фран. а Рачки, ирви и све до ове године председник академије. За њим је др. Петар Матковић, од постанка. на до данас тајник академип, читао извештај о раду академину за друго десет година љена живота. После Матковића читао је др Фрања Врбанић расправу : „Стапбене прилике у наших градових". У седници су тој били многи чланови академије и јож више осталих кљижевника и пријатеља науке. — За ово двадесет година суделовало је, као што наиомену честити учењак Рачки, у акад. публикацијама, нерачунајући амо сабираче грађе, укупно 90 књижевника, од огих 50 Хрвата, 8 Срба, 6 Словенаца и 1 Бугарин, дакле: 05 јужних Словена; осим тога 14 т 1еха (од ових су 8 удомл.ени у Хрватској), 7 Руса и 1 Пољак, дакле: 22 које западна које северна Словенина 5 а од Несловеиа 2 Француза. Академија је издала за то време до 180 томова. — Из тајникова извештаја видимо, да је академија за ово последњих 10 година издала 17 књига виЈие него у нрвој десетини, (прве десетине 80, друге 97). Главни орган академије јесте књига с натписом : Рад југословенске академије. Од Р а д а је изашло до сад 59 књига, у којима су заједно радови Филолошко -историски и философск °-ЈУР и Дички и математично-природњачки; са 60 књигом иочеле су излазити за себе књиге са Филол.-истор. и Филос.-јурид. расправама, као наставак ио броју књига на оне напред, па је до сада тако изашло свега 77 књига, а за себе 9 књига са матем.-природ. расправама. — Осим тога издајеакадемија још пет периодичних збориика и то : Стар и н е, Истор и с к и с п о м е II и ц и, Стари п и с ц и х р в а т с к и и II р а внички споменици. Још је издала 10 свезака Рјечника хрватскога или срискога језика, којим се поноси не само академија него и цело јужно Словенсгво. Уза то изашло је које о трошку академину које с њеном иотпором још 7 књига нриродњачких и 5 филологиских и књижевних. По танки садржај и регистар свих тих дела садржава Академски летоиис, од којега је прва књига за први десетак година изашла, а друга за други десетак година изаћи ће још ове године на свет. — Данас има академија 7 почасних чланова, 4 27 правих и 28 дописиика. Од иравих чланова иде их 11 у разред Филол.-историски, 9 у Филос.-јуридичпи, 7 у матем.-ириродњачки. — У овој другој десетини стекла је акадомија и своју налату, која је стала иреко -250.000 Фор., од којих дарова велики добротвор народа хрватскога владика Штросмајер 60.000 Фор., хрв. сабор и земаљска влада 100.000 Фор., остало разни родољуби, а град Заг.реб даде бесплатио место на красном Зрињевцу. ~ .Књижница, која је за свагдању употребу прилично уређења, броји до 25.000 евезака. Састављена је од разних посебних које набављених које поклоњених књижица, а умножава се редовио понајвише делима, што их академија добива од разних учених друштава и завода, којих ће бити до 120 на броју, у замену за своје иубликације. — Аркив је такођер састављен од разних већином поклоњених збирака, и броји преко 1400 кодика и преко 30 хиљада листина. — Академија има и збирку слика, коју јој поклони славни нокровител> њен и врли добротвор, по чијем

се имену и зове IIIтрос мај ерова галерија слика. Она броји 235 слика осим картона, миниатира, реза у бакру и збирке красних репродукција од најгласовитијих сликара, које се ни по избору не могу за сада изложити, јер, на жалост, нема новаца. — У седници 23. нов. обновљена је управа академије. При првом гласању изабран је опет био пређанпБИ нредседник др. Фрања Рачки; но како избор његов није потврђен, на другом гласању би изабран др. Павао Мухић, бивши начелник владиног одсека за богопгговље и наставу, за председника академина. За тајнике изабрани су дојакошњи тајници: др. Богослав Шулек и др. Петар Матковић.

П030РЖШТЕ И УМЕТН00Т. (Српско народно иозориште.) „Госиодар ковница" Жоржа Онета у преводу Миловапа Ђ Глишића по трећи иут, „Еј људи, што се не жените!" Јулија Розена у посрби Бранка Јовановића-Муше ваљда већ по десети пут, „М.ехур и ћ и" Григорија Чикије у преводу Милана А. Јоваиовића ирви пут и Фердинанда Рајмунда „Расиикућа" у преводу Милутина И. Стојановића ио други иут — ето то је био репертоар прошле недеље. „Мехурићи" су Чикијеви леио успели те публику пријатно забавили, а зацело би се још и боље угњездили били у милости, да течности конверсације није на неких местих и сувише осетно на пут стала била она т. зв. премијерска грозничавост, која конверсацију о једно око брже, но што би ваљало, гони те је и иехотице одгурне, да се мора спотаћи. Није глума та још довољно, што но реч, уиграна била, једино је то недостајало; иначе морамо, иа дику позоришној нашој дружини, иризнати, да се према садашњем стању особља без но муке даје саставити и удесити сваки комад, који, што се тиче потпуности, вештине и ваљаности приказивачког особља, јопг и веће претензије ставља, него Чикијеви „Мехурићи". Ми смо уверени, да ће нас Фина та шаљива игра,са здравим смером и духовитим опаскама ири другом приказу било то сад кад му драго - јопг пријатније забавити.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — 11 рОФееор Ј. Миодраговић у Београду наиисао је ио извештајима изасланика миииетарских, директора средњих школа и ио другим изворима дело ,.Дух наставе и васПитања у Србији у поч етку иоследње ч ет в рти деветнаестога века". То је дело донекле штампано било у „Просветном Гласнику" а сад је изашло цело у засебној књизи. — Изашла је 1. књига Игњатовићева ромаиа „Патниц е". Добити се може само у штампарији А. Пајевића у IГ. Саду по 60 иовч. — Добили смо књигу: „ т Герногорци и черногорск1Н жешцинБх. Ро сс 1 л и ЧерногорГл", написао И. В. Попович г Б-Лииовац'г>. (-.-Петербургт.. ТипограФ1Л В ]». Комарова, Фонтаика, 74. 1887. Књига та „носвлгцаетси братскому и искрениему сотону РосС1*и ст» Черногоргеи". Цена 1 рубља. Писац упознаје Русе с историјом, животом и обичајима у Цриој Гори.