Stražilovo

806

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 51.

и ти си ми нредседник! Треба сутра одмах да заиоведиш, да се с места она дера загради." Грк ЈГука се почеша за вратом, али се не противи. Сутра дан био је проштац укован. Било је ту и повуди и потегни. Поп Аћим није никако дао, вели: „Било је то попино, од како је." Грк Лука одговори нону, да он не иита њега, чије је то било, ал зна, да је дрквено. 0 том има само општина решавати, а дотле ће он као председник заковати проштац. Он не може више трпити, да за време богослужења теле муче на црквеним вратима. Али није на том остало. Поп Аћим напише у новине подузки чланак „о световњачком утицају, као штетном, у црквеиим стварима", на између осталог, као што је и сам после говорио, ошине из далека и грк-Луку. Грк Лука је ретко читао те новине, али му некако дође до руке тај број, те и он засуче рукаве, да отшали шалу. Захукао се и ноп и грк Лука. Бог зна, докле би то тако ишло, јер баш кад се највише спремали, да један другог утуку, донесе и једно и друго уредништво изјаву, да им у тој ствари не може дати више места у листу. У том почну већ стизати молбеиице за учитељско место, а долазило и неколико учитеља лично на преноруку. Једне недеље дошао младић неки, тек свршио принравничку школу. Млад, иа леп, а пева, што кажу бабе, „као анђелак". Одсео код ионе. Поиа га нрепоручио људима и хвали, како се добро владао и учио. Иосле подне шета се он са Десаном, те некако удесили, на све испред грк-Лукине куће. Бидела их госпоја Перса, на јој се то учинило као пркос, те заповеди служавци, да чисти испред куће, кад буду пролазили. (А ту прашина са шаке. Кад прођу кола, да те угуши.) Прођоше оно двоје још једаред, дваред, на онда пређу на другу страну.

Сутра дан чула је, шта је за њу рекла попадија, али нека остане. На десетак дана пред избор добије грк Лука писмо од уредника. Пише му он: Драги Лука! За који дан добиЛете молбеницу од Милоја СаасиЛа Он је баш ио твојој жељи. Дошао би радо, да се иредстави оаштини, али нема трошка за иут. Свестан је то Србин, а ја сам иотиуно уверен, да Ле оиштина с њим задовољна бити. Поздрав! (И т. д.) Оживело село. Куд се макнеш, свуда се говори о избору. Једном се допада овај, другом онај. Поп се устумарао, видиш га скоро на сваком углу. — Ето, људи, — говорио је, — чули сте га, како поји, а свршио је најбоље. Тај је за нас, ие треба да га упуштамо. Неки веле: „Па тога и ми мислимо." А неки ћуте. Грк Лука не иде но селу. Стане на дућанска врата, па ће зовнути, зна кога треба, послужиће неког и чашидом ракије, па ће рећи: — Шта мислиш, кога да бирамо? — Ви ваља да, боље знате, грк-Лука, него ми. — Видиш, тај, што га попа хвали, ништа не вреди. — Е да? Богме, њега ноп кује у звезде. — Има ту један бољи, и ои леио поји, ал је и народњак. А тај ионин, кажем ти, не вреди . .. Да како. Пего буди ти за Милоја Спасића, ако хоћеш, да имамо ваљана учитеља. Писао ми је за њега и уредник оних новина, што вам читам. Спас' Бог! Ето, тако се то радило. Ноп Аћим на једну, а грк Лука на другу страну. Па од како је дошло оно између њих због порте, тако су једно иа друго омрзнули, да нису марили и да ногледи један у другог. И ако случајно иду једном страном, па уочи, на прилику, грк Лука, поп-Аћима, одмах ће нрећи па другу страну. Тако исто и попа. Што ближе дан избора, то поп Аћим све чешће заилази по селу. И грк ЈГука ће који пут у последње време заићи, па и у крчму на ниво и вино. (Свршиће се.)

0 КНЕЗУ ЛАЗАРУ. РАСПРАВЉА И. Р У В А Р А Ц. (Наставак.) Дапас је понедељник, сутра ће се разаслати „Стра- српске повестнице из турскијех сноменика, извадио жилово", а прекосутра или најдаље у четвртак треба и на немачки превео Д. Валтер Бернауер а у срнда је ово нродужење, које је још у неру, већ у Но- ско превео и издао Андрија Торквато Брлић св. I. вом Саду; — а књиге оне, којој је наслов: „Извори у Бечу 1857.", још нема нити ми се посла ни из