Stražilovo

808

СТРАЖИЛОВО

Б р . 51.

слом и медом зачињеног, те није могао прегорети и попустити да се толики мед, масло и ииринач растури и згази и на конитама разнесе, и да само зато нише „само, где је био мед, масло и пиринач, то је место било празно". Ако је 0150 последње, онда није лено од Панте, што је пустио маха својој похлепи да испорчи истину. Но то се још не зна, шта унрав за тај мед, масло и пиринач каже Нешрије. Помепути горе Немац Левенклав издао је поменуте 1595. г. и другуједну књигу под насловом: „Жеиге Мшићпашвсће НГв^опе", у којој описује бој на Косову по турским изворима и чини ми се баш по Нешрију. Мрзи ме све оно (стр. 181.) што одговара горенаведеном месту из Наитине путничке слике овде исписивати, но ћу приопштити само ово: „НаТоеп а1зо (сИе ТЈп^1аи1л§;еп) уоп вШгк! ап ићег сНе 8сћи1;2еп гиг Нпкеп Напс! 81сћ §етас111;, (ћезеЉеп иигиск^ећчећеп ипс! &г(;§егиск1; аиГ скп Тигсккећеп Тгоаз ипс1 У1е1 ћећ ег8ећ1а§еп. Ез луаг ћт!ег с1еи Тигек18ећоп Наи&п еш ^УаШ, лтекћег ип1; с1ег ег8сћ1а§ - епеп 1;еи1; Когрегп егШћ луог Д оп . 1)ге Ргоогап!, коп Нопгд, ВиИег, Кет ип<1 апЛегп тећг 8асћеп ааће тап аи[ <1ет ВоЛеп ћгп ипЛ тШег х,егв1геи1 Идеп. 1)је МаићНеге, Еве1, Ковв ћеГеп туе§ - еп 8сћгескепв ипс! Еогсћ1; отаттеп ипа ћћећеп ће1 етап(1ег ћев(;ећеп ипће\те§ћсћ, §1сГсћте е1пе в^еНе Маиег ипс! ДУапсћ. 7л и1еШ луагс! аисћ сНе дапге Ипке 8ег1е Лег тгскмсћеп 8сћ1асћ1ог(1пипд Аегтавзеп 2ег8<;геие1; ипс! 2игиек§'е1;пећеп ; с1а88 а11е Кпе§81еи1; с!ев Ог1;е8 ћаћеп тиваеп сНе Е1исћ1; пећтеп". И Немац помиње провијант, а наиме мед, масло и пиринач, само што Немац не каже као наш Панта да „само где је био мед, масло и пиринач, то је место било празно" већ нешто друго. Но питање је да ли се Немац у тим слатким и кусним стварма тако разуме, као наш г. Нанта? И ја му зато његово разумевање ни најмање не завидим, већ једино и цигло желим, да завирим у Брлићеву књигу и да у рбој видим, шта за тај „мед, масло и пиринач" управ каже тај турски иовесник из ночетка XVI. века — тај Нешрије, и да ли је г. Панта добро разумео Нешрију. То ја желим —• а Панта може бити да у једну руку има и нраво, што не да из своје руке Брлићеву књигу ником, па ни мени! Панта не да из руке Нешријеву повесг па опет се љути на мене и од љутине шкрипи зуби, што му не верујем, кад он каже, да Нешрије пише, да је „само оно место, где је био мед, масло и пиринач, било празно". Али, кажи ми молим те, Србине брате и српски сине, како да верујем ја у свему па и у том г. Панти, кад Панта у цитовању туђих речи и сведочаба није увек веран и тачан ? Чуј само, да ти нешто напоменем. У толико већ

пута поменутој Х1Л1. књизи Гласника вели Панта на стр. 342.: „Док су неки у (српској) војсци такве маните разговоре водили „ неверни људи, — каже Мијаило из Острвице (у ноти каже Панта : „Више Сконља је замак Острвица, одклен [зацело баш из те?] је Мијаило познати наш списатељ) у војсци су расаросгирали страх и илашилп војнике, како би им ушао страх у срце " а Нешрија додаје и т. д. Потражи, Србине брате, XVIII. књигу Гласника и у тој књизи превод Михаилове турске кронике на ако нађеш, српски сине, да Мијаило каже оно, што Панта вели да каже он, — онда ја клеветник и лажа а Панта супгга истина! Но ја ти кажем, да тих речи не ћеш наћи у кроници Михаиловој и онда се чуди Панти а мени се немој чудити. А ни г. Панта нека се не чуди, што му не верујем, већ све једнако и на све стране иштем и тражим турске изворе, само да могу Панту, који је описао бој на Косову но турским изворима, контролисати и пребацити му, где нађем и приметим, да не цитира верно и тачно, да изврће и замеће, додаје и одузима од иовесничких извора, било то по ћефу или због неразумевања. Ја нисам сасвим изгубио надежду — и уздам се у шокачки Брод или у мога старога друга Игњата Брлића, да ће ми, ако само узима, послати поменуту књигу и посрамити ону злобну и злураду господу и господичиће у Новом Саду, у Београду и у Панчеву! А међутим могу расправити питања, која се и без турских повесничких извора могу расправити. Такво је на ггр. питање: година, месец и дан и недељни дан боја, у ком је цар Мурат убијен а кнез Лазар посечен. »Кмст ;ие снга к(дш> — вели наш најстарији извор, Константин философ — нд 1.1Г.СТ1; пд(||11|Л1См1;ш. Косокт,, II 1> лт.то 6897=1389, мисс1јл 10шл 15. (Гл. Х1Л1 261.): Љетопис српски (Гл. XI. 149.); Летоииси Дубровачки (Аппа1е8 Ка§'шћп ј МопитегЉ уо 1. XIV. 48.) Орбин стр. 319.; Натпис на мраморноме ступу на Косову: Н сшд нсд (1сус 1! д (т. ј. и цар Мурат умртвљен и син његов — штене лавово ; и добрш страдалацв [кнез Лазар] ухваћен и иосечен) совершнше се ш. дт.то 6897., нндикга XII., месе1|д книд 15. даш> в I. т о р н н к к, ујс « а;е скфи или шестомк пдн седмома, не кш, Когк кистк" (Хилфердинг БоснЈн и т. д. стр. 277.). 1 [рема томе погрешили су : 1. ПогуаЉ МИкЦу, Ма^уагогвгад Тбг(;епе1то, Ро81:ог1 11.204—205.; Ее881ег-К1ет, Сгевсћ. ХЈпдатв II. 254.; Кгопе8 НапсПллсћ 4ег Сгевсћ. Оевкитејећк II. 206., који за дан битке узимају 20. Јуније. 2. Г. Рачки (Кас1 III. 92.), који каже: „У среду на дан св. Вида, 15. Липња започе битка и трајаше три дана". 3. Наш г. Ианта (Гл. Х1Л1. 343), који пише: „У