Stražilovo

Б Р . 51.

СТРАЖИЛОВО

809

среду рано на Видов-дан 15. Јунија 1389". Панта је јонг од школе знао, да је Косовска бнтка била 15. Јунија ; али у турској кроници „познатог нашег списатеља", Мијаила из Острвице, наишао је Ианта на шесто: „а било је то у среду на дан светог Вида, кад се започео силни бој и трајаоје све једнако до иетка „Три дана" трајаља — то је Панта оставио г. Рачком, али је задржао Мијаилову сргду, те је погрешио. Или је лен био Панта или није умео рачуном изнаћи г Панта, да је г. 1389. св. Вид пао у уторак а не у среду, ја не знам, али је тек не малу погрешку учинио г. Панта написавши: „ У среду рано на Видов-дан, 15. Јунија 1389". И нека не каже г. Панта: то није ништа, то је ситница и најпосле то је свеједно, а падао Видов дан у у.торак а пао он у среду, већ је главно, да је Милош на Видов дан посведочио своју верност и убио турскога цара Мурата и стао му петом „за вилице" (Гл. 1 јХ 1 У. 337.). Није баш ни тако, г. Панто, и није то баш ни ситница! Ако Видов дан може г. 1389. пасти у среду, онда може пасти и у недељу, и Панта врло добро зна да има „староставних књига", у којима пише, да је „кнежева вечера" била у суботу у очи недеље, (Гласник V. 86.; Вг .чппе X. 191.), т. ј. у очи Видова дне — и онда дан битке не би био 15. Јунија већ 20. тога месеца и онда босански краљ Твртко има право јављајући Трогирцима, да је он 20. Јунија 1389. потукао Турке до ноге и убио турскога цара Мурата, и тако би изишло, да је г. 1389. на пољу Еосову у хришћанској војсци главну улогу играо босански краљ Твртко, а не српски кнез Лазар, којег исти краљ у писму свом Трогирцима и не помиње. Краљ Твртко звао се и називао се: краљ

Србљем и Боспи, Кех Каамае У; Вовшае, и шта ће ирема краљу Србљем српски кнез Лазар, и зар би се задовољио краљ Србљем, да се у боју бије на левом крилу, а кнез Лазар да је у средини и Вук Вранковић да заповеда на десном крилу. И на вечери, ако је било вечере, морао је у прочељу седети, и у боју, ако је краљ Твртко био у боју, морао је он, већ као краљ, и то краљ Србљем, бити глава и главни заповедник. И шта је њему било до тога, што је у боју један кнез ухваћен и погубљен, само кад је главна сврха постигнута: 'Гурци разбијени и цар им убијен. То само и јавља краљ Твртко Трогирцима, и у писму, у којем он то јавља Трогирској општини, каже се, да је битка била дне 20. Јунија 1389., а то је било у недељу, баш онако, као што се и у нашој „ староставној књизи" прича, само што та, и ако „староставна" али ипак од Тврткове књиге послане у Трогир много млађа књига не помиње и не зна ништа за краља Србљем Твртка већ само за српског кнеза Лазара и правога детића Милоша Обилића. Но пошто сам ја горе рекао, да се на писмо босанскога хваставца не треба освртати и да оне Пантине „староставне књиге" а уирав родослови и житија из XVIII. века не могу се употребити у повести о Косовском боју, то мора и сам г. Панта признати, да је велики онај бој између турскога цара Мурата и сраскога кнеза Лазара био дне 15. Јунија 1389., на Ви.дов дан, који је те године иао у уторник а не у среду или у недељу; и да се бој свршио тога дана или у један или у два сата после подне; ја управ не знам — Бог вћста! (Наставиће се.)

У ОЧИ ГУНДУЛИТЖВЕ ТРИСТОГОДИШЊИЦЕ. ОД ЛАЗЕ ТОМАНОВИЋА.

ШЏош године 1880. ја сам био написао јеШ=^|дан листак у Српском Листу под насловом »Гундулићев Осман са гледишта српско-хрвацке размирице«, ђе сам забиљежио један дијалог између мене иједног Хрвата о Гупдулићу из доба мога ђаковања у Грацу. Мој нријатељ Хрват, с којијем сам се био почео саставати при чаши пива, једном назва И в а н а Г у н д у л и ћ а хрвацкијем пјесником а Гундулићева Османа цвијетом хрвацке књижевности. Ја сам га на то позвао, да ми којијем стихом или којом ријечи из Осм ана докаже, да се Гундулић Хрватом ошјећао. А кад није могао то учинити, ја сам га запиму се чипи, бих ли ја био у стању,

да њему докажем, да скрајанакрај Османа дише њежна и поносна душа Србинова. И ја сам по епосу Гундулићеву покупио она мјеста, ђе се пјесник Србином издаје, па сам то у лиску- вишереченом печатао. Кад се на приморју нашем појавила била жеља, да се она моја расправица о Еачићу, која је била из Стражилова у Српски Л и с т латиницом прештампана, у засебној књижици са дотичном полемиком прештампа, ја сам јој придодао и поменути листак о Гундулићу, те чист приход намијенио споменицима, који се имају подигнути Качићу и Гундулићу у њиховијем роднијем мјестима. То је Хрвате помамило. Колику је полемику била изазвала она