Stražilovo

Б Р. 52.

СТРАЖИЛОВО

831

крених речи, при којима је тако тронут био, да се у неколико маха занлакао! „Овај ми је дар", рече између осталога, „највеће одликовање и признаље мојих трудова, и већма се радујем, него што сам се радовао, када су ми поверили највиши надзор над српском народном школом". — Вукићевић је заслужио признање и од својих ученика и од народа и од свакога пријатеља нашега народа. Честито му! (Самоук сликар). О Вукићевићевој свечаности израдио је љегов лик по ФотограФији ученик III. разреда учитељске школе Јован Максимовић, самоук у том послу. Вели за њу дописник „Браников" : „Слици се дивимо и не можемо да се довољно начудимо, даје један самоук у сликарству тако вештачку слику израдио! Јован Максимовић има ваљан таленат за сликарство, и велика би жалост била, да се такав таленат занемари и нанусти"'. (Наши 1,аци и штипендије). Саборски одбор имао је да реши у последњој својој седници и молбе за неке штипендије. Гасписано је било: 1., из Харишеве штипендије за трговачке, занатлиске и земљеделске науке по једно место са 300 Фор. годишње. За трговачку јавило се 6 молилаца, за занатлиску 1 (зидарски калФа, који није исказао никакву квалификацију), а за земл>еделску ни један. За трговачке науке изабран је Ђ о р ђ е М а л а ћ из Сент-Андрије, ученик IV. разреда трговачке школе у Будим-Пешти. За занатлиске и земљеделске науке расписаће се по ново стечај. 2. Из Адамовићеве закладе за универзитетлије било је расписано једно, а 3. из Сервицкове за слушаоце средњих и великих школа 5 места. На то 6 места јавило се 62 молиоца. Адамовићеву штипендију добио је Станимир Поповић из М. Чанада, правник IV. године у Будим-Пешти; Сервицкову од 210 Фор. год.: Јулијан Радонић из В. Сентмиклоша, правник I. године у Будим-Пешти; од 105 ф.: Б. Павловић из Митровице, правник I. године у Бечу, Ст. Стојковић из Винковаца, гимназиста ^П.разр., Ст. 1оурковић из Турске Кањиже, гимназиста II. разреда у СегединуиДушанМашић из Оточца, реалгимн. II. разреда у Сењу. Помакнути су у виши разред штипендиски: Ђ о р ђ е Хадија, правник I. године у Бечу, Милутин Јанковић, гимназиста VIII. разреда у Карловцима, Милан Бугарски, гимназиста VII. разреда у Панчеву, Живко Милићевић гимназиста VII. разреда у Карловцима, сви на 150 Фор. 50 нов. годишње. — Било је свега 69 молилаца за 8 разних штипендиских места. Број молилаца, дакле, доста велик. Али нас тепш, као што се и саборски одбор, вели, с радошћу могао уверити, да међу српским ђ а ц и м а и м а з а и с т а м л ого, који свршавају науке са врло добрим успехом. Ми ћемо, колико узмогнемо, о овоме водити од јако више рачуна. А добро би било, када би управе, која год рукује каквом закладом на оваке цели, изнеле каквом приликом целокупне прегледе о питомцима својима. За то говоре више оправданих разлога. (Трећи евечани скуп српске краљевске академије) у Београду био је 13. (25.) децембра о. г. у великој школи. На њему је читао своју расираву редовни члан Панта Срећковић: „О Константину Тиху". П030РИШТЕ И УМЕТН0СТ, (Српско народно позориште). Минулаје недеља прошла додуиге без иједне новине, али је ипак била занимљива. Донела нам је Шекспирова „Отела" у преводу Гиге Гершића и А. Хаџића, па три бисерчића покојног нашег Косте ТриФковића: „Пола вина, пола воде", „ х 1еститам" и п Љу-

бавно писмо", затим Ожијереве „Фу ршам б о л о в е" у преводу Бранка Мушицког и најпосле Тотову „Сеоску лолу" у преради Стевана Дескашева — све саме пријатне иознанике, с којима се радо виђамо те бисмо им и замерили да нас кадгод обиђу. У „Сеоској лоли" чули смо и две нове композиције Гоберта Толингера и то антре-арију лолину „Нред твојом сам ето —" и кор „Весело, момци —". Обе су композиције карактеристичне и лепе те пристају уз Јенкове нумере у том комаду. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, — ПроФ. Ст. Владисављевић Каћански, потпредседник „друштва св. Саве", покреће у Београду од нове године недел>ни лист за политику и књижевност: „Велика Србија". Љст ће, као што се у огласу каже, заступати велике српске интересе, ширити и крепити велику сриску мисао у народу српском, а биће ван странака. Годишња му је цена 12 динара. — ПроФесор богословије у Београду Свет. Ј. Никетић иозива на претплату на нов свештенички лист: „Весник српске цркве", који ће он издавати и уређивати. Изалазиће три пута месечно. Годишње сгоји 12 динара. — Учитељ Петар Никетић покреће нов дечји лист са сликама: „Ђаче". Излазиће један пут месечно у Нишу, најмање на једном табаку а бар са две слике. Цена за Србију годишње дин. 1-60, на по године дин. 1, за друге земл>е дин. 3. Скупљачима једанаести број за труд. — На растанку с овом годином не могосмо, а да се бар летимице не осврнемо, да видимо, шта смо у књижевности добили. — Добили смо прву књигу ц е л о к у п н и х д е л а Вука Караџића. Сама краљевина Србија пође да се одужи једном од нзјвећих својих синова, а оцу нове нам књижевности народне. — Добили смо оддруштва св. Саве красну књигу Брасгво са још лепшим изгледом у будућност. — Добили смо први Глас ирве српске академије. Иеуморни наш Милићевић спрема нам диван дар у II оменима својим. — Изврсни часопис Отаџбина пође но ново, да нам обогати књижевност богатим својим садржајем. — К а р и ћ нас изненади красном књигом својом, каквом би се нодичили и бољи од нас. Ако ће јој цепидлака стручњак и наћи, можда, какву гдегод погрешку, у главном ће је сваки, који љуби своју књижевност, поздравити радосном добродошлицом, као дело, ком до сад немамо равна.— Уједињена омладина у Србији покреће свој књижевни орган, да се око њега ирикупља с озбиљним радом. — Добили смо од Дветића драму Немању, која, ако и није најсавршенији створ књижевни, бар ноказа, да се и у нас свет уме загрејати тоилије и за ваљан књижеван нојав. — Оглашено је издање скупљених иесама Војислава Ј. Илића. У ово доба по ериску поезију страшно неплодном доћи ће ова књига као метеор. — „Сриска Матица" даде нам и ове године четири књиге свога Летописа и неколико књижица за народ, обзирући се са расиисивањем својих награда на разне књижевне и народне потребе наше. — Српско учеио друштво издаде две огромне књиге свога рада. — Старинар археол. друштва прошири познавање Србије с археолошке стране. Шапчанин нам даде неколико књига својих. —Босна доби и трећи српски лист. —Син Симе Милутиновића обећа нам, да ће нам дати скоро целокупна дела песника „Србијанке" у руке. — Син Стевана М. Љубише угледа се зар на њега, иа објави, да ће да прикуиидела тога „мудрога чоека" и златоустог ириповедача. ,(И један и други обећа, да