Stražilovo

824

СТРАЖИЛОВО

Б р . 52.

за цара Бајазита II. (1481.—1512.) написао. Нешријево је дакле дело већ од Левенклава у самој ствари позиато било, но под именом : „НатуакНвсће Ела1ш - 1е Љв Мтж! Вгадотап." (в. у I. свесци Хамерове повести османског царства „СЉег81с]11, <1ег Гиг с!еп егвГеп 2е11гаит БепиШеп тог^епМпсНзећеп фис11еп. 8. XXXIV.) Једно због тога, а друго што турски не знам, те бих се морао служити немачким преводом од Бернауера, који не само да није јасан и разговетан већ на више места тако таван и сплетен, да би човек рекао, да и тај немачки нреводилац није баш добро разумео оригинални турски текст, те је с тога натезао и крпарио, не ћу саопштавати овде садржај васцеле те Нешријеве повести о боју на Косову, већ и за то не, нгго би то свима нама досадно било. Место тога судим, да ће боље бити, да узмемо калауза, који је и на пољу Косову био и повест о боју на том иољу но Нешрију већ препричао, а да само она места, која су у том препричавању одвећ скраћена и нејасна, допунимо и разјаснимо било из Бернаурова било из превода поменутога Мурата драгомана. А тај калауз и вођ биће нам наш човек, наш г. Панта Срећковић, који је доиста био на Косову и с развалина града Звечана прегледао то поље 1. авг. 1873. г. и нрегледајући то тужно и жалосно ноље тако се занео, узнео и удубио у прошлост, да, састављајући на развалинама Звечанскога града у уму свом слику о боју на Косову, није знао, да ли је мушко или женско, да ли Турчин или каурин; — и да си га у оном часу заиигао за име, Панта ти не би знао одговорити и казати, да се зове Панта. Слика та или умна, дубокоумна прича та о боју на Косову штампана је у толико пута већ поменутој Х1ЛI. књизи Гласника. II како само прича наш г. Панта! Нема ти ту оне Рајићеве неодлучности: један вели овако, други каже онако, а трећи пигае инако, а ти, благохотни читаоче, бирај ето, узми и веруј, шта хоћеш; нема ту ни онога Чедомиљева назови критичкога пренемагања и успијања и довијања, нити онога ћаћукања осталих наших писаца и компилатора, већ што Панта одсече и одреже, то вам је одсечено као на пању: — „то је било тако; — а Јевренос је отпочео говорити овако; — а то „мало" и била је издаја Бранковића и његов одлазак уз Грдеч." Па сад ти вичи, зипарај, доказуј, колико хоћеш! Ништа то не помаже и Панта на све то не обрће главе већ иде даље, — и ниси ни десет пута очитао оченаш, а слика Пантина готова. II каква слика! Каква жива слика и какво живахно причање! „Да видимо, шта се ради у оба стана" — ето

тако почиње г. Панта на стр. 338. — а ја ћу тебе ради, читаоче мој, и ради бољег разумевања само да додам то, да је г. Панта намеран да ти каже, шта се ради у оба стана т. ј. у турском и у срнском стану на иољу Косову у очи Видова дне 1389. г; и по што ће одјако г. Панта водити реч, а не ја, то седи, читаоче или управ слушаоче Пантине повести, седи, — шта си стао! — та седи и ти Шумановићу! — раскомоти се и начини се рахат, седи ту на миндерлук, подави ноге, дај себи донети филџан добре каве, сркни двапут, запали чибук, завали се мало, накашљи се, зажмири па слушај новест Пантину о боју на Косову. „Да видимо, шта се ради у оба стана" — рећи ће Панта и одмах ће вам отпочети повест овако: „Султан Мурат 1. Гази-Хан искунио под својим шатором на Газиместану све стубове царства и угледне у земљи, па им говори: „по наредби пророкове сунне, — пре битке, — морамо већати и о свему се сложити, како би једна мисао нас једног уз другог одржала ". II окрене се с питањем Евренос-бегу: „како се треба, Евреносе, владати, кад хоће човек са овим неверницима да ступи у бој?" — „Мој султан зна најбоље војском да управља и да бој нареди", одговори Евренос, што и сви остали потврдише. — „Ми се морамо у једној мисли сложити, рече Мурат; ја сам те од неког времена поставио старешином над овом покрајином (којом ?): ти си се извештио и добро упознао обичаје и уредбе овдашњег (којег то ?) становништва. Твоје мишљење вреди више, него ли свију осталих". — „Маломе пристои се", одговори Евренос, пошто се поклони султану: „уздајући се у Бога, зарана се иодићи, место за борбу избрати пре, него ли га непријатељ избере, а за тим ће и он доћи.... Онда се је лако борити, чим се једни од других раставе . . . Тако мисли твој слуга, а остало знаде најбоље мој султан". — „Бог нек те благослови!" рече султан: „тако и ја мислим; а ти, Бајазите, како мислиш?" — „Моје се мишљење подудара са мишљењем мога султана и Евренос-бега." — „И моје су мисли такве исте", рече Али паша, што изјавише и сви остали. Места су по овој наредби заузета, па је требало да се договоре о распореду различних родова војске. Султан се обраћа с питањем: — но стани мало и опрости ми, г. Панто, што те морам прекинути, јер рекао бих, да читаоци моји, односно слушаоци твоји нису баш потпуно схватили и разумели онај мудри одговор Јевреносов или управ оно „мишљење | његово, које је и султан Мурат похвалио и прихва.