Stražilovo

Б р. 1.

СТРАЖИЛОВО

II с пуним правом. Земљетрес тај задао је смртну рану богаству самога Дубровника. А с материјалном пропашћу као да изгубише Дубровчани и вољу, да певају и пигау. Нуз то и српске земље осиротише. те се дубровачке насеобине раселише. А по врх свега језуите их стадоше ударати по глави једностраним васпитањем, стезкући и угушујући сваки слободнији лет. Морамо споменути још, да Далмација никада, до душе, није била без икаква књижевна рада и после тога, али тешко је то заслужило, да се сматра органским наставком старе дубровачке књижевности. Као да доцнији далматински писци увидише, да им ваља тражити темеља за књижевност у народу! Као да иду намерно за тим, да народу даду народну књижевност из самог народа! Честити францишканац Апдрија КачиИ МиошиИ 1 ) (1690.—1760.) захита пуном руком у врело самог народног духа, па нева народу његове јунаке, за које он зна и има срца. Његов „Разговор угодни народа словинскога" прегатампаван је већ небројено пута и ћирилицом и латиницом. А сам Вук прича на једном месту, како 1 ). Види „Стражилово", 1886., Лазе Томановића: „Качић према Срнству и Хрваству".

се, читајући њега, осетио за што је Мушицки у Карловцима распитивао за песме народне, које му се у онај мах чинило као поруга. Тек ће илирски покрет (1836.) да дигне дела старих Дубровчана из старих рукописних збирака и 0110 мало, готово заборављених, штампаних извора. Од то доба Хрвати живо прионуше, као што је напред речено, око прикупљања, проучавања и гатампања дубровачких писаца, тпто им служи и на дику и на корист. 1 Шат тристогодигањица Гундулићева опомене и које српско књижевно или учено друштво, е је време, да се и Срби користе тим „песмама из старине нуие славе и милине!" Ево нам се већ јавио глас, да ћемо добити Осмапа Гундулићева у редакцији врлога знаоца Јовапа ПошковиЛа. А и београдски академичар Матија Пан прослави Гундулића, други дан Божића, у свечаној седници срп. кр. академије. А „Стражилово", колико је радо да од своје стране задене цветак који у венац, што га данас плету заједнички, ево, и Срби и Хрвати спомену свог великог песника, радо би и да упозна своје читаоде, колигш толико, са дубровачком књижевношћу овим цртама, док не добијемо достојно потпуно издање.

Г Л А 0 Н И К, (Петнаеста Светосавска гимназиска беседа) у кориет сиромашним ученицима даваће се у дворани код „царице Јелисавете". Расноред те беседе утврђеи је овако: 1. „Где ј' мили дом —", сложио Јосиф Це, за мешовит лик удесио Фран,а Петрик, пева мешовити лик гимназиски, — 2. .,Рап1за181е 1)гШап^е 8иг 1а 8отпап"ђи1а", од Лајбаха (ор. 27.), свира на гласовиру гимназиста Бранислав Станојевић. — 3. „Белана", сложио Хорејшек, пева гимназиста Светислав Петковић и мушки лик гимназиски. — 4. „Да л' то —", од Ђуре Јакшића, композиција А. Хочевара, уз гласовирску пратњу пева гимназиста Тодор Николић. — 5. „Полети дер, мој голубе—", од 3. Ј. Ј. сложио Роберт Толингер, уз гласовирску пратњу певају гимназисте Владимир Ђерманов и Душан Котораћ и дечији лик гимназиски. — 6. „Браћа", од Петра Прерадовића, декламују гимназисте Богдан Манојловић и Вељко Миросавл,евић. — 7. „Бранку", од Драгутина Ј. Илијћа, сложио Јосиф Маринковић, пева гимназиста Ђорђе Навковић и мушки лик гимназиски. — 8. Гап1;а1з1е зиг Маг1та раг Ј. В 8111 §*е1ее, уз гласовирску пратњу свира на вијолини гимназиста Ђура ТриФковић. — 9. „Ђачко коло", сложио и за мешовити лик ове гимназнје удесио Роберт Толингер, уз гласовирску нратњу пева мешовити лик гимназиски.

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ, (Ленка Хаџићева). дична наша уметница и кроз пуних седамнаест година веран члаи српске народне иозоришне дружине, изапгла је у пропгли уторак као Фридерика у „ 11 аследнику" Ожјера-Сандо а последњи пут пред сриску публику и опростила се с њом. Сва публика као из једног срцажали за ваљаном том уметницом. Неколико Срикиња Новосаткиња у знак, да цене и уважавају заслуге Ленкине за напредак српске позоришне уметности, дале су јој при растанку кра сан дар у спомен а неколико њених другова и другарица обрадовале су је венцем, уз молбу, да их се у новом свом животу пријатељски сећа чесгита им другарица. И гђа Марија Ђоке М. Поповића, из детињства друга Ленки, послала јо красан дар у опроштај. — Ми ћемо до који број читаоцима „Стражилова" приказати лик те наше прииознате уметнице те том приликом рећи коју о раду њену уметничком, којим се Ленкн Хаџићева само дичити и поносити може. Једно само сад можемо као израз жаљења свога за губитком, које српско народно позориште њеним одласком задеси, нагласити, а то је, да је Ленка, нарочито за последњих година, кад је иоказала, шта уме, уживала општу симпатију српске публике а од праведне оцене изнудила искрено поштовање и иризнање, да је уметница по божјој милости. (Афродита.) У 50. броју листа нашег од прошле годипе на страни 799. јавили смо. да се иа Загрепском народном