Stražilovo

кад Орфео крај ње поја драге ијесни од љубави. — III., 40. Бојном трубљом мјеште ијесни свеђ је шика и покоји а гдје сјевер дме несвијесни, од лавице млијеком доји. — V., 95. * * * У старом словенском језику у з-врсти био је наставак у локалу једнине %\ н. п.: скитђ, лок. једнине: сцити. Кад се пак основа свршује на непчано слово или на пискаво ц, онда се по закону асимилације I; мења на и у локалу једнине, н. п.: ко.ш, лок. једнине: коди. Тако је и у Гундулићево време живео оваки локал једнине, само што се помешао у опће са оним супстантивима, којима се основа свршује на непчано сугласно или на пискаво ц, т. ј. у Гундулићево време у првој врсти номиналне деклинације изједначио први раздио по аналогији са другим разделом у локалу једнине. Оваки локал долази у »Осману« само у речи свег и место, иначе ое изједначио са дативом, а разликује се од датива акцентом: А ти сам, ки нам свем свити (ст. слов. скити.) краљ си од краља, цар од цара, за достојан плод водити, кћер ћеш узет тамна овчара. — II., 315. Гобу је ово доста открити, дуљит ријечи тријеби није пред онијем, ки на свити веле може, много умије. — II., 380. 0 КНЕЗУ РАСПРАНЉА (Насч У сриском преводу Нешријеве повести, који је и г. Панта на уму имао, кад је своју повест састављао, стоји ово: „ Мњење је ствар мога султана одговори Евренос бег, — а било ма што мњење човека, као што самја, у тому, ипак ћу себи узети слободу, па ћу и ја реч рећи". „В1е Апвшћ!; в!;ек; тешет 8и1(;ап ии — луав аћег аисћ јттег сће Ап81сћ1; С1пе8 Мепзсћеп, те 1сћ, 1иегјп зет гпа§', 1сћ \тегс1е 11111- (Не Ггетћек пећтеп иис! е!п ЛУог! с1агићег вргесћеп" ето тако је превео Бернауер и види се из нревода тих, да нити је овај ни српски преводилац знао управо, шта је Јевренос хтео рећи тима речма; и ја верујем г. Панти, да се он дуго мучио са приведеним сриским преводом, где се каже: „Мњењеје ствар мога султана" и да се још више намучио, док

Вријеме мраком од забити царе и царска крије имена, само је свијетла вик на свити дјела узможнијех успомена. — III., 280. Он ће брзо најчестити у љубави ријет моћи, а несреће ме на свити вик на сврху не ће доћи. — VI., 160. Ах, не трпи, да су вриједне на твој кући, у твом мјести дјевојчице младе једне дан од твојијех слава смести. — IX., 130. Кога ни дуг пут, ни вријеме, ни ина ниједна ствар на свијети није с пригодом разлицијеме могла изет јој из памети. — IX., 710. Разми само једно име од погибне свијем добити ти у ниједно не би вриме друго мого стећ на свити. — XI., 725. Ко роб тамни и злочесги, докли одсвуд ми крв прокопа, на очиту поднијех мјести ружне удорце тешкијех штапа. — XVI., 100. Многе топрв још ће изити у ово наше сада вриме, од ких на изглед на сем свити након нас ће остат име. — XVII., 2 'Ј0. Роди се ови у Пловдину, а с ненадне худе чести, с туђа удорца сад погину у тућему оди мјести. — XIX., 490. : 0 (Наставиће се.) ЛАЗАРУ. И. Р У В А Р А Ц. вак.) је смућкао и место тога изрекао и написао: „Мишљење је лична ствар"! Јест, драги читаоци, није друкчије већ баш тако је отпочео Јевренос бег и изрекао : „Мишљење је лична ствар"; и кад се само сетите, ко је био тајЈевренос, и да је он родом био Грк па се потурчио, нећете се ни најмање чудити, како је с таковом философском или доктринарном дефиницијом могао Јевренос бег отпочети говор свој, односно како је наш г. Панта, који се тада, кад је описивао бој на Косову, створио сасвим у Турчина, те мислио и осећао турски и писао сасвим оријенталним начином, могао написати а управо Јевреносу, родом Грку, метнути у уста ону славну изреку: „Мишљење је лична ствар." Но нокрај свега тога, што је та Јевреносова а управ Пантина изрека колико славна