Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 3.

л}'је на сироче сироте удовице. Ти си, да Вог ме, као и удовица, кад.немаш мужа.. . Александре, хоћеш ли се добро учити? — Хоћу, ујо, — одговори дете радосних очију. — Мати, ја хоћу да идем у латинску школу. Ја ћу бити, мати, као год и уја. Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. Неки дан носле тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану. А Тинка спремала и себе и дете. Данас отишла Тинка из Врајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију „и да задржи достојанство над учитељима и школама у месту као свештеник и као природан старепшна српске православне црквено-школске оп-

штине у Брајковцу". Но од то доба никада га неје успомена понела за нокојном Стазом, његовом Анастасијом . . . Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не. Једаред био код ње, па дошли нешто у разговор. — Тинка, — рећи ће поп Стева својој сестри, — ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ. Сад би лакше ишло него икад. Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Вог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада. Него тужи га конзисторији. Ја ћу ти написати тужбу, да се развенчаш. Петнаест година га већ нема. Расписаћемо но новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л' се, сматра се за мртва. И ти си решена онда брачних обвеза према њему. Можеш се и нреудати. — Мој син ће, — одговори она, — за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу. Преудавати се не ћу, ма се и горе патила. На ТОМ И остало. (Наставиће се.)

ЈЕЗИК У ГУНДУЛИЋЕВУ „ОСМАНУ". (ЈГ.Л ЧАСТ БЕСМРТНОМ ПЕСНИКУ 0 ЊЕГОВУ ТРИСТОГОДИННБЕМ ПРОСЛЛВЉАЊУ.) НАПИСАО ЈОВАИ ЖИВАНОВИЋ. (Наставак.) * * *

Старински облици датива, инструментала и локала у множини у б -врсти номиналне деклинације у борби су са новим облицима, где су се датив и локал са инструменталом изједначили. Старински облик датива множине у борби је с новим обликом скоро пропао, -докле сгарински облици инструментала у подједнаком су животу са новим облицима, као што су јопт и данас; н. п.: Испореди: Кажућ, робом како ухити и изда Турком драга свога чељад, ки он слободити пође од ропства турачкога. — V., 222. са: 0 дјевице чисте и благе, ке врх горе славне и свете слатком власти пјесни драге свијем ијевоцим наричете. — I., 30. Пак наказни и све срде по имену звати кликне, и страшиве клетве и тврде непослушним дусим викне. — II., 145. Супроћ Турцим на бој тешки тад у помоћ од сусједа

и Коревски бан витешки с орузкјем се диже уреда. — V., 130. Али душо ма љубљена, кад ти дођеш, ко ће остати клетим Турцим мјеста опћена не дат плијенит и харати? — V'., 155. Испореди: Дједа очипијех бојна рука град под сабљом влада ови: дјед материн сваки хука с тешкијем ралом за волови (ст. слов.: водм). — II., 280. са: Он с јунацим својим узмаче, цара остави он најпрви, он омасти најпрви паче мач пољачки турском крви. — IV., 110. Испореди: Скендер-паша с Арбанаси с лијевога му краја стоја, дванаес тисућ њих се гласи задојенијех крви од боја. — IV., 150. Гди иностране круне и кнези, с ким Пољаци друштва имају, с војводам и с витези на њих помоћ и они устају. — XI., 40. са: Знаш, да и ја покој тлачим,