Stražilovo

Б Р. 14.

СТРАЖИЛОВО

219

Панта држећи, да је то свршена ствар, да је питање то давно и давно већ решено, и решено не у корист Вука Бранковића, не да — силан је, личан је, угледан је- науком и знањем својим, па не да, нокрај свеколике своје либералности, ето не да ни да се стави а камо ли да се јавно иретреса то питање, или бар не допушта, да се питање то српски расправља и пред широком српском публиком у госгијоници, већ на латинском или на грчком језику и у најужем академском кругу. Ето такав је либерал и такав објективан историк и беспристрастан судија тај Београдски г. Панта ! Но кад је пре недесет година смео неко у Веограду, у Голубици (I. 1839.) печатати, и кад је Београдска цензура пропустила и допустила, да се печата натпис: „Човечност на гробу Вука Бранковића (15. јулија 1838. у Крушевцу) с мотом : 8ип1;, с|ш ЛеГипскогит ^ио^ие аписов а^аггк. Р1тт 1 ј . I. Ер. 17. с овим почетком: „Многа л' проклећа на главу ти излише с', несрећнии ЈмертвБти!! „Праведно л'? — Богт> зна самт., спомент> тек г г, црни ти жигг. „Сваке безЂ утћхе с'участна срца (чудно и рећи! . . .1 „Стотине равнм ти зарт., клеше те за другим^ тект>; „Струна и перо у слоги, кок) неимаше Срблки, „Муратт. имћ лви кадт> раттв, нештедно гонише т' већ г г> „Четири стогода цела, заслуге тражећи неке „У томе" и с оваким свршетком: „Свему ал' краМ доћи ће морати кадт., „клетвенв! ужа и простиће т' справедљив Ген1е рода, Б1 „пока1о с', ако с' и крив! и — Лака ти земљица буд'." то није ни најмање нужно, да се на ту љутњу и ту забрану и то ограничење нешто збуњенога и ограниченога па ипак „уваженога" многописца Београдског обазиремо. Г. Љубомир Ковачевић читао је лане некако баш у ово доба пред мешовитом публиком о Вуку Бранковићу, но читање то, ето има већ година дана, не излази на свет, може бити само зато, што се г. Љуба обазире на Панту, бојећи се даље срдње и грдње Пантине пред својим ученицима и у јавним листовима и подлисцима, у нарученим стиховима и у властитој, али под туђим именом, прози. И г. Љуба може бити да има некога узрока и разлога, што се толико обзире на тога бесомучника и напасника, па нека, — но ја не могу имати тога обзира јер г. Панта не заслужује никаква обзира — и ја се нећу обзирати на љутитога г. Панту, већ хоћу да мирно ате та е1; зШсБо претресем и то питање: да ли је и колико је крив Вук Бранковић, што је пропало српско царство на Косову? Константин философ, помињући у житију свога заштитника и добротвора деспота Стефана Лазаревића „бран" на Косову, дело Милошево и кончину

Лазареву, не помиње Вука пикако. нити криви кога Константин, што су Турци надвладали, већ каже само, да син убијенога већ Мурата (Бајазит) „в^мдГЛ1СТ1, 1ШШ К1. ТОН СЛМОН Б(Ш1Н Н ОДОД'1;ИЛ1еТ1,, Б 0 Г 0 V тлно помо 1'с г н Н11101'. Вука Бранковића не номиње ни Грк Дука нити је чуо он о каквој изневери и издаји на срнској страни; Грчић Лаоник знао је за Вука и знао је, чији је он син био и где му је отац Бранко Младеновић господарио, и да му је кнез Лазар дао кћер своју за зкену; али ни Лаоник не зна, да је Вук изневерио и издао свога таста. Српски летописци већ су у XV. веку помишљали и на издају, али уираво нису знали „што истинито рећи о том", т. ј. нису знали, како се то збило, да је на концу сраженија кнез Лазар ухваћен; да ли је издан ким од снојег „хрлнннпл или је тако Бог одсудио. Мијаило из Острвице (Јањичар) помиње уопште „неверне људе" у војсци Лазаревој и каже, да је због невере, зависти и неслоге неваљалих и неверних људи изгубљена битка. Но Мијаило знао је и за Вука БранковиИа, и да је био пашеног турском цару Бајазиту, — па ни он не каже да је баш Вук неверу учинио; и ако Константин философ, пишући по налогу црквених и дворских власти, кад је ђурађ син Вуков господарио у српској земљи, није смео у житију оном казати, да је Вук издао и изневерио таста и господара свога, па ако из истог разлога нису ни поменути летописци смели истину отвореио казати, зашто да Михаило, који је мемоаре своје писао после пронасти деспотовине и на страни, не каже, да је Вук Бранковић био један и главни неверник између оних неверних људи, ако је то доиста Вук Бранковић био или ако се то у српској земљи, у којој се Михаило родио и одрастао, причало и казивало и њсму се у грех уписивало, што је српско царство пропало. И Цревић (ТиБего) не помиње Вука ни какве издаје. Талијански преводник Дучине историје помиње, како се у часу, кад је Влатко, босански војвода, хтео да по ново удари и загази у турске убојне редове, распростр'о глас по војсци, да се Драгослав ЛробиН, велики војвода кнеза Лазара (Вга^озвауо РгоТшзсГо, сарЉпео <1е1 сатро с1е1 сБвро^о), изневерио и одметнуо и окренуо оружје против хришћана и да се на тај глас Влатко Вуковић одмах уклонио са разбојишта и са својим оделом вратио у Босну. А глас онај о издаји војводе Драгослава — вели преводник — није био истинит. Но чим он то освједочава — питао је пре 50 година Божидар Иетрановић (Далм. Магаз. за 1839. стр. 100) — „чим Јоан Дука (у Хам. стр. 410), тај