Stražilovo

Б р . 18.

287

свим обични и тако рећи свакидашњи, опет нас сваки такови случај, кадгод се понови, страшно изненади, опет свагда свакога боли, било у породици, било у грађанском, пријатељском ил општинском кругу, и што је који покојник или покојница ближе срцу, што је више добра за живота, нинио, тим је већи бол, тим је дубл>а рана, која се често не да излечити. Жалост и сузе са свим су природни посљедак бола и губитка. И ко би био тако каменог срца, да га дубоко не потрес.е вечити растанак са оним човеком, који нас је искрено љубио, који нам је много добра чинио, ма да смо како уверени, да је смрт због ломности природе људске неизбежни догађај, ма да је како лепу старост упокојени доживео. Како да се у сузама не купају синови и кћери нашега упокојенога управитеља, кад им сада при растанку најживље пред очи изилази она очинска нега, оне патње и бриге. које је њихов брижљиви отац за дуго време, оставши још у младим годинама без своје верне сапутнице, ради њих иодносио и њих, 4 сина и 2 кћери, сам одранио и на ноге подигао; како да не процвиле ученици и пријатељи незаборављеног покојника, кад се сви, колико их год има, и данас његовог темељитог и пријатног предавања, његових мудрих опомена и савета, његовог слатког и пластичног начина ириповедања и причања тако живо сећају, да могу за цело с песником рећи: У нама живе речи, У нама живи душа Премиле ове сени. 3. Ј. Ј. Како да не изјави своју жалост овдашња српска гимназија, којој је општеуважена старина, наш ветеран српски из доба Стратимировића, које као про#есор, које као управитељ преко 30 година верно, неуморно и савесно послужио. У нашем китњастом Срему, у бившој Иетроварадинској пуковнији, има и данас убаво сеоце Огар, не далеко од тако зване јарчине канала; у том је селу угледао наш покојни управитељ овај свет и свога оца Стеваиа, пароха Огарскога, и матер ТеоФану свсјим рођељем 16. новембра 1812. обрадовао. Ох! Колико је пута и с каквим задовољством то своје дивно место рођења похвалама узносио, после кога су му Карловци тако мили били, да је свакога онога волео и уважавао, који је Карловце хвалио. Из детинства свога много је памтио, много приповедао, казујући нам, како је после Огарске основне школе иолазио најпре нормалну школу у Хртковцима, а за тим у Митровици, и спомињући често захвално Огарскога учитеља 1ПеЈзоглића и Хртковачког Луку Вукичевића. И кад би год што из живота свога приповедао, тако је живо, тако пластично сваку маленкост представљао, да је човек морао у њему живога КсеноФона сматрати, за кога стари и грчки и римски писци веле, да му је језик слађи од меда и да из његових уста Музе и Грације говоре. У записнику наше гимназије од школске године 1826-7. стоји уписано име покојника као првошколца; у наукама показао је такови успех, да је концем речене године био први с одликом између 42 ученика; било је у то доба свега ученика у гимназији 210, а иредавали су ови проФесори: Јаков Гершић, Григорије Лазић, Вас. Лукић, Тома Војновић, Павле и Јосиф Јовановић. Школске године 1831-2. свршио је покојник на овдашњој гимназији и шести разред с одличним успехом а имао је онда 19 година. Још за време ђаковања појављивао се с успехом на књижевном пољу, а да је био песничкога духа, који би се у другим приликама миого лептне развио био, види се отуда,

што је, по његовим речима, јопг у трећем разреду написао песму у алкејском размеру. И најстарије и најновије песме његове лире дишу духом религиозним, лојалиим, духом љубави и поштовања према народу, а особито према цркви и власти. За иример навешћу само најстарију песму његову, која је штампана у Летопису одгодине 1834. у П. делу, и посвећена је Србину Цетровићу, градоначелнику Сегединском, коју овако завршује: И у љубви голубијој -Живећ нек по стаза ваши Цвета ружа, зумбул, крин, То нек буде благи нрави, Љубве к цару, церкви, роду, Труда твоји сладак плод. Кроз зенице благозрачне Ко Полукса и Кастора Србски ти се блиста дух. Благо роду, у ком тако Честне мајке нам рађају Миле добре синове. Живи весо родољубче, Сладка дико свију нас. Тим исгим духом дишу и његове најпозније али и најлепше песме: Духовски Ирмос и Воросовка. Ношто је покојник свршио гимназију у Карловцима, како у оно доба није било више од шест разреда, добри и брижљиви отац његов, опазивши у сину своме лепе споеобности, одведе га у Сегедин, да продужи науке философско , ма да је доста сиромах био, а кад је навршио двогодишњи философски течај у онда знаменитом лицеју Сегединском, дође опет у Карловце и уиише се овде у богословско училиште. Будан дух и оштро око блаженопокојног митрополита Стратимировића, првог врховног патрона гимназије наше, пратило је непрекидно сваки корак и развитак младога нараштаја српског и бирало је међу њима најодличније, којима ће катедре гимназије, свога милог рукосада, поверити. И нашавши међу таковима, који имају способности за добра учитеља, и нашег покојника, позове га 24. маја 1839. год., кад је Стеван Дамјановић, бивши гимназијски проФесор, постао парохом митровачким, да се на његово месго прими проФесуре у I. разреду. Усмени налог донесе му архимандрит Евђеније Јовановић, потоњи владика горњо-карловачки, с дозволом, да може богословске науке продужити и приватно испит полагати, додавши још и то, ако нема воље на учитељску службу, да ће се блаженопокојни митроиолит за њега побринути. Покојник се у свему одзове налогу и сврши приватно две године богословља. Године 1839. знаменита је јоште ио цео живот покојников, што је исге године основао породицу оженивши се ћерком тадашњег гимназијског проФесора Вас. Љукића, која му је родила 4 сина и 2 кћери. За време проФесуре своје био је врло уважен код блаженопокојног митрополита Стратимировића и Станковића и био је најмилијим чланом најодличнијих кругова ондашњих Карловаца, као код Стевана и Крсте Хаџића, Гершића и др. Из тога доба сећам се једног лепог умотвора његовог, песме на блаженопокојног митрополита Стевана Станковића као администратора митрополије. Године 1842. буде расписан стечај на место директора ерпских народних швола, који су у оно доба од највише војне власти именовани и из државне касе плаћани били. Млади проФесор Пантелић компетује на то место и добије га 24. маја 1842. на препоруку тадашњег вршачког владике ЈосиФа Рајачића, потоњег патријарха сриског и на заузимање дворскога саветника Пидола, пријатеља владичина, који је пред-