Stražilovo

320

времена Христова под натписом Б е н X у р. За идућу свеску приправљен је С т е р и ј и н Б о ј н а К о с о в у и л и М илан Топлица и Зораида. — Из Београда смо добили да прикажемо Земљопис за други разред основних ш к о л а с а 18 слика, што је по програму (којем?) удесио учитељ Стеван Зарић. Књига може одговорити својој цељи. Приметити би имали : не стоји з г век, да је дужина учионице од предњег до задњег дувара а ширина од десног до левог; слика 1. не одговара тексту, јер је квадрат; опис школе је опис варошке школе и то снециј 'лно другог разреда мушке школе у Београду, с тога не ће моћи бити . од велике користи у опште; о Београду је много, истина то је престоница, али ипак ситнице не треба да уђу у књигу; слике на стр. 31. 33. и 36. нимало нису згодне. Материјал, по наставном програму, изведен је добро и лако ће и деца разумети књигу, која може служити просто као читанка у школи, премда је пре ручна књига за учитеље. — ПроФесор Борислав Б. Теодоровић и учите-љ Жаза Ј. Обрадовић, обраћају се засебним огласом учитељима, да се заузму око распродаје њихове књиге под натписом: Познавање природе. Познавање и неговањечовечјегтела, познавање животиња, биља и минерала, која је већ Одавна штампана а по оцениглавног просветног савета у Србији препоручена од минис/гарства просвете као ручна књига за учитеље. Књигу је ту међу осталима повољно оценио и наш Мита Петровић у 25. броју „Јавора" лањске године. — Никола Јов. Протић, рачуноиспитач главне контроле у Београду, позива на претилату на књигу под натписом: „К раљица н о ћ и" или „Л о в а ц мртваца у Венецији". То је, вели, роман из историје Млетачке републике. У њему је вечито (чије?) перо описало страховите догађаје у Млетачкој републици за време владавине тпјних инквизитора. Роман је подељен у свеске. Нретплатити се може највише на иет свезака. За нас овде стаје свесЕса 30 новчића. Претплату ваља слати у напред штамиарији Медецијана и Кимпановића у Београд, или — пгга сад да кажемо! — писцу или преводиоцу, који станује у Београду у Савамалској улици бр. 53. — У додатку уз 116. број „А§татег ХеИзип^-а" изашла је у немачком преводу хумореска Милана Савића: „Близанице" (сНе ХтШп^ббсћл^ез^егп), која је штампана најпре у „Застави" пре неколико година и после у Н. књизи збирке Савићевих приповедака. — Драма Л ај о ш а Доција, „Последња љ у б а в" изашла је и у немачком преводу; писац је уједно и преводилац. — Књижара АлФреда Хелдера у Бечу издаје дело Ј ована Ажбота о Босни и о Херцеговини на немачком језику. Издање је илустровано. — Евђеније Рајхел написао је велику студију о л итератури о Шекспиру. Не верује ни он, дајелордБекн (Васоп) прави писац Шскспирових драма, шта више, он сумња, да је Бекн прави писац и дела „М оуши ог^апоп." Но Рајхел ие

Б р . 20.

верује, ни да је Виљем бћаквреге из СтретФора прави писац тих драма, него да је то Виљем бћакезреаге, пријатељ Спензеров. Дпказао на чисто није ни Рајхел много. 1)јпаг18еће №ап<1егип§;еа. СиНиг ип<1 ЕапДбсћаЛзћИ(Јег аив Возпјеп ип<1 Јег Негсе^0У1па топ Бг. Мопг Ноегпез. МК; 50. АћћШип&еп ипс! ејпег Каг1е. \\Чеп, Уег1а§: уоп Саг1 О-гаезег. У уводу говори писац о геограФији тих земаља, у првом одељку описује поље Неретве, у другом Сарајево, у трећем говори о католичкој Херцеговини, четврти има наслов „пут смрти", у петом описује Дрину и Дим, у шестом планине, у седмом говори о историји и о старинама. — Познати талијански уметник Ернесто Роси напи" сао је дело о свом 40-годишњем глумовању. Сам Анџело де Губернатис написао је предговор. За, сад је изашла прва књига. Дело је, да богме, гшсано на талијанском језику. — Увенчани немачки песник Фридрих Боденштет (Мирза 1'ПаФи) написао је нова песничка дела: „^епез Пе"веп" и „8акип1:а1а". — Неки К. А. Линде пише Ш. део к Фаусту Гетеову. Чим нам књига дође до руке, саопштићемо својим читаоцима какав је тај „наставак". — Е и 8 8 1 с а. Тако се зове списак свију дела, која су год. 1886. у Русији и о Русији написана на немачком, Француском и енглеском језику. Трећа је већ година, како излази то дело. Уредник му је Ф. Шчепански, а излази у Ревалу (Русија, Ез1Мапс1),. у издању ЉндФорових наследника. Садржај дела обухваћа ове рубрике : 1. историју, 2. геограФију, путописе и мапе, 3. књижевност и уметност, 4. богословију, 5. медицину, 6. природне пауке, 7. политику, државне и правне науке, 8. војену струку, 9. трговину и пољопривреду, 10. Филологију, педагогију и школске књиге, 11. новине, збирке и календаре, 12. каталоге о антикваријатима — Изашла је у Лајпцигу у библиограФСком институту путничкакњигазаТурску и Грчку, а уједно и за Србију, Румунију и Бугарску. То је Мајерова књига а 1а Бедекер. — „Суштина генија" (1)аз Л^езеп <1ез О-ехпез) зове се ФилозоФска студија Хермана Тигск-а, у којој већином говори о Фаусту и Хамлету. Наклада Мах Но^Гтапп, Е,еи(1п112Пејр21§'. — Хајнрих Ое(1ће1т издао је у немачком преводу збирку Француских песама из пет векова. Наклада Штутгарт, Грајнер и ПфвФер. Мора да је занимљиво дело, јер немачка критика хвали и укус и песме. Први је песник Есташ Дешамп из 14. века. — У Загребу је нагшсао Јурај Бауер нов светски језик: „Спелин." До садје постојао „Волапик" и „Пасилингва." Ако тако устраје, биће више наврнутих језика него живих, поштених. Наравно, да сваки од тих „проналазача" држи, да је његов језик најпаметнији „Волапик" се може научити за осам дана, „Спелин" за шест. Још мало па ћемо дочекати, да ће когод пронаћи језик, који у опште не треба ни учити, већ ће се просто одмах знати. Какво би то тек савршенство било ! !

СТРАЖИЛОВО

САДРЖАЈ : Рајски цветак. Песма од Војислава. — Прво унуче. (Наставак.) — Кљимек Борута. (Наставак.) -— Бранич српскога језика. — За зидање српског народног позорипгга. Од дра Паје Јанковића. — Кемија за последњих педесет година, (Наставак.) — Ковчежић. Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавод табаку. Дена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шал»у уреднипгтву а претплата админис.трацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.