Stražilovo

338

СТРАЖИЛОВО

Б р . 22.

земљишта и броју чокота, има работника и одвигпе. Али прави »богољубни« Далматинци, не ће на то ни помислити. Њима је и данас јад на Франгцузе, који почетком овога вијека укидоше бар још толикб бискупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканата, парохија, капеланија, манастира и цркава . . . Једна од онијех фрањевачкијех чета паде на Висовац, а то је питомо острвце на Крци, близу оног чувеног слапа. Нови се манастир прозва просто Висовац. Са тијем се фратрима преселише некоја племена, те се настанише с обје стране ријеке, „Баш на поглед манастиру, „Као стадо свом пастиру .. . како лијепо каже Фра Брне (III.) Јерковић Висовчанин, који је оцјевао тај знатни догађај у »Зори Далматинској« (1849.). Висовачкијем фрањевцима бјеху дате у државу жупе: Висовац, Зврљево, Лећевица, Брстраново, Сухидол, Пргомет и Љубитовица. Осим тога подложне су им многе друге, по крајинама дрнишкој и скрадинској и по Котарима, гдје је католика. Од онда до данас свети Фране купи своју војску понајвише из тијех жуиа . . . * II. Фра Јерковићи. Али најљепше је то, што, од онда до данас, неко од онијех досељенијех брастава дава увијек, без прекида, по једнога војника светоме војводи. То је познато народу по свијем жупама св. Фрање, а то је забиљежио и поменути Фра Брне, по дну своје пјесме. Ево што он пише: »Ка да нису све главније куће увик давале Висовцу по једнога мисника, али кућа Јерковића из Зврљева јесте увик, без прикида, у ове четри сто годиштах; зато је она почитана у нуку како једна света лоза...« Мало даље додаје: »ево именах свијух М М. II II. 0 0. Јерковићах, од Геда Серафимског Светог Фране, слидом и редом, како живоваше и дуоваше, од којег годишта до којег: . . . .« Овдје не преписујемо двадесет и три М М. П II. 0 0. Јерковића, који живоваше и духоваше до фра Брне Ш-ћега, њихова пријемника ХХ1У-тога, јер и без тога њихова имена свијетле у вјечној књизи, као и у »Зори Далматинској« ; али уз та имена има биљежака, које освјетљују блажено покојне Јерковиће и које би могле бити од корисги по далматинску повјест, те ћемо овдје пренијети гдјекоју, не ће ли то намамити људе, што се баве такијем

"стварима, па да потраже све остало у више хваљеном изворнику. . . »Фра Брне II. (| ј 1519.). Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били: Е. Моћениго, у оно вриме Провидур у Задру, Т. Пилотић Канитан у Окрадипу, и Р. ПатакАлфјер у Дрнишу, како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502. на глагољскоме часослову, на коме има још много записах) речени ф. Б. припоручује редовницима, посли себе, да спомињу на малој Миси имена тих људих ... Још се приновида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле ио влашку, и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак глас има.« »Фра Мартин, (1545. ј 1565. 11 1(130.). Жуиникова је у свима жупама М. В. а осим тога у Чулишићу . . . Бижа је од Турака прико Крке два иута . . . Бија је рањен из пушке од ришћанах . . . Има један запис од њега, да није пикада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни морске, ни ричке, јербо ,је није мога поднити, ш т о ј е б а ш ј е д а н ч у д а н с е к р е т о д н а р а в и !« . . . »Фра Јерица, (1631. | 1652. 1710.). Наодија се у Котарима, кадно срдари: Јанко • вић и Накић ирогнаше Турке. . . Млогојеподнија у бигству, а још више од злих и коварних л>удих, који га напаствоваше за ники вели • ки грих, зашта је и педепсан бија дуовно. За његово вриме умра је једаи млади Јерковић у ман. као дијак, а други Јерковића дитић побига је из ман. те се само трећи заредија. . . Нри сврси бија је ф. Јерица исповидиик Бискупа шибенског, и од њега пуно љубјен« . . . ' »Фра Бортул, (1709. ј 1729. ј | 1776.). Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку. Зато га је ђенерал С С. Р Р. зва у Рим и приказа С. 0. Пагш Клименту, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра на коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова . . . Кад је јопет била глад (1756.), он је иа вриме закунија жита и прода га добро пуку, а за добит купија је у горњем крају манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.« »Фр а В ић енцо, (1774. -ј- 1793. || 1835.). Кад је Принцип проиа, одија је с осталом Госиодом од Скрад. Крајине к Свитлој Круни Бечкој, ради покорења Далмације ћесару, како биху послате Депутацје од све Далмације. Бија