Stražilovo

400

СТРАЖШГОВО

Б Р. 25.

глас: Српским родољубима. Песник српски Мита Поповић, коме се умље већ пре две године дана за навеки помрачило, испустио је свој песнички дух у заводу др. Шварцера. Немили случај је тако хтео, да је потписано друштво тек други дан пред ноћ за његову смрт сазнало и то у часу, када се овдашње друштво за погреб пуких сиромаха понудило било, да га о своме трошку сахрани као што сахрањује и друге просјаке. Потписано друштво је одмах, чим је чуло, да је српски песник умрво у крајњој сиротињи, сматрало за своју дужност, да му из поштовања његових књижевних заслуга а и рад образа нашега народа приреди скроман али присгојан укоп То је учињено. Но приликом укопа исказало се, да је др. Шварцер ретким човекољубљем држао, неговао и лечио Миту Поповића пуних 17 месеци на вересију, јер је песникова жена на претходно лечење утрошила све што је имала. То је дуг, који српски народ не ће — уверени смо неподмирен оставити. Да подмиримо трошкове на укоп, да исплатимо трошкове лечења у заводу др. Шварцера, да обележимо гроб песников каменим крстом (да се не изгуби, као што се изгубио Видаковићев), да помогнемо удовици му у тешкој нужди и невољи њезиној, колико се може — у то име апелујемо на српске родољубе и молимо их, да нам притеку у помоћ дарежљивим прилозима. Потписано друштво латило се ове тешке дужности драговољно из пијетета према омиљеном српском песнику, уверено уједно, да је тиме одговорило и жељи васколиког српског народа, који ће прилозима то и посведочити. Сви ће се прилози изнети на јавност а ши-љу се на потписаног председника друштва. У Будимпешти, 11. (28.) јуна 1888. Друштво „Коло младих Срба" : Ља,зар Милошев, с. р. председник. Душан Сперњак, с. р. заменик тајника. Адреса председникова: Вис1ареа1з. IV. Мо1паги1зсга 47. 82. — Уверени смо, да ће се овом нозиву Будимпештанске омладине својски и искрено одазвати сав народ. Срамота би била, не доказати, да је Србину света успомена на тако дичне родољубе, као што је био Мита Ноповић. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — У извештају о српској великој гимназији у Новом Саду за школску годину 1«8 7 / 8 - саопштена је расправа проФесора Марка Кречаревића „0 биљу и и,већу на њему у иашим иародним лесмама — Добили смо V. свеску Миликевићева „Поменика знатенитих људи у српскога народа новијег доба ." Са том је свеском довршено дело те је уз њу додан именик неких лица, догађаја и места, која се помињу у Поменику без азбучног реда, дал>е има још и неких додатака и исправака. Од важних покојника, о којима је у овој свесци реч, спомињемо овостране: ВикеНтија Ракића, живописца Павла Симића, проту Стамагповића, Корнелија Станковика, дра Јована Стејика, Милицу Стојадииовикеву Српкињу, Исидора Стојановића, Ата-

насија Стојковика. митрополита Стевана Стратимировика, Саву Текелију, Димитрија Тиро*ла, Пиколу Томазеа, Косту Трифковика, Јована, Хаџика-Светика, др. Јанка Шафарика, Стевана Шупљики,а; и прекосавце јунаке: Стевана Синђелика, Ха,јдук-Вељка и Васу Чараника. — Довршена је и Карикева „Србија и . Неки дан је изашао четврти и последњи одељак јој заједно са списком карата, картограма, мелодија и слика, и садржајем. Наведена су и дела, која је писац употребио при изради „Србије". У овом је одељку иастављен опис Београда и његове околине, за тим долази опис предела и знатних места у Поморављу, на Млави, Пеку, у Иоречју и Тимочкој крајини. — „Руски Парнас" зове се антологија руских лиричара, од Лхшоносова до садашњег доба, скупио и превео Фридрих Фидлер, накладом Хенрика Миндена у Дрезди. У збирци су 60 руских песника а уз песме сваког додан је и кратак животопис. — У немачком часопису „Оаз Ма^аиш Мг <Не 1л1;1зега1зиг (Јез 1п- ип<1 Аиз1апс1е8 и а у бр. 24. и 25. изашла је од Хенрика Пена занимљива студија о словеначком песнику Фрањи Прешерну и немачком песникуАнастазију Грину. — Немци све већма и већма преводе дела руских књижевника. Тако су у новије доба преведени: Максим Белински „Варош покојних и друге приповетке"; Т^ Достојевски „Из мртве кућ.е"; Г Р°Ф В- Сологуб „Отмен свет; Лав 1олстој „Варошки и сеоски живот". Сва та дела превео је Раскошни. — Ладислав Мии,кијевик, син великана песника Пољака^ Адама Мицкијевића, издао је у Паризу дело под натписом „Ас1ат М1с2к1етс2, 8а у1е е1з зез оеиугез." У књизи је тој саопштено много занимљива из живота Мицкијевићева а међу осталим се подробно излаже одношај великога песника према породици Бонапартиној. — У лиску Реб1зег 1Лоу(Га бр. 179. о. г. изашла је у немачком преводу лепа она приповетка „Арнаут-булбул и , што је угледала света у 66, свесци „Отаџбине" (у свесци за Септембар прошле године). Нод превод је потписан Бг. Ј. \ . а то је др. Јован Величковик, који је већ многи цветак из наше књижевности са успехом пресадио у немачку. Упало нам је овде само у очи то, што стоји под натписом „ете 1загк18сће 0-ебс1псћ1зе аиз Шзсћ" — српски то стоји: нриповетка једног Нишлије — па је просто потписан 1)И\ Ј. V. а ни једном се речи не сномиње, да је приповетка преведена са срнског. — Оставина Виктора Ига постаје мајдан за наследнике му. Две књиге лирских песама „Тои1е 1а ГЈуге" од год. 1827. до 1880. изађоше код Хецла и Кантена у Паризу. Новине веле, да су те песме пуне праве и нежне појезије. -— Дело данског књижевника Ђорђа Брандеса „Фердинанд Ласал, књижевно-карактерна слика" излази с неким новим писмима у другом издаЊу код БаредорФа у Љјпцигу.

САДРЖАЈ: Како је Пјевалица излијечио Фра-Брну. (Наставак.) — Љубавна прича, о дону Лопецу и дони Клари. Песма од Војислава. — Четрдесетпрви. (Наставак.) — Дух времена сад је таки! XI. — Српске насеобине у Штајарској и варадинском пограничном генералату. (Наставак.) — Слике с пута. IV. У Књажевац. — Књижевност. Историја српског народа. Књига II. Време краљевства и царства (1159.—1367.), написао Панта Срећковић. Приказао И. Руварац. — Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке. „ СТРАЖШГОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Дена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЈ1ЕТИЋА У Н. САДУ.