Stražilovo

444

што се сад крећу у са свим другом кругу, у који нико својевољно не слази. Такове патнице сдичне су љубичиди, која је у густом трњу сакривена. Ко би рекао, да ће у том суровом свету такав цветак наћи; а ако га и угледате, зар се смете сагнути, да га из трња избавите. Тешко! Ео се и усуди, трње ће га добро огребати и окрвавити те да се не упушта више у тако махнита посла. Остали карактери које нам је Игњатовић у овом делу приказао, потпуно одговарају оним страстима, које из њих истичу и које се укрштају међусобно. Породица Мргодићева тако је тачно погођена, да ми и не знамо, би ли и сами признати велики романсијери страних народа ове типове могли врсније, него Јаша, изнети. Може ли се верније и боље представити тип бездушног тврдице, богатог Мргодића, свекра Јеличиног, који свог сина лечи само за то, да се не сатре презиме његово, а кад види.далека нема, он онда не да ни пребијене паре, него осгавља сина самом себи, да умре, па чак једва чека, да га се отараси? Осим тога, што су карактери јасно приказани, има још једна врлина у овом роману Јашином, која се нада свима његовим романима огледа. Страсти и побуде, које се преплетају и радњу покрећу у овом роману, изведене су на врло прост а природан начин. Посматрајући их онаке, какве су, и тражећи им правога узрока ви у неколико сажаљевате и најгадније карактере тога. Мргодића, Наталије, и осталих. А то је отуда, што је писац са свим природно схватио живот, те нам није хтео приказати демоне ни анђеле, него чисто људе, који живе и крећу се. у страстима само за то, што је живот такав и што су они од друштва васпитавани на тај начин. Да Игњатовић није ову ствар овако изнео, онда не би ни прави живот у истини схватио. Но у колико је главна страна Игњатовићева романа успела, да се на тако одличну висину уздигне, толико „Патница," као и сви остали његови романи,

има једну споредну ману. Док је у рашчлањивању страсти и карактера Игњатовић постигао анатомску тачност, дотле је у описивању пејсажа, која се код његових романа налазе, веома слаб. Ово долази по свој прилици отуда, што у задубљивању у душу и срце човечије нема кад да се око себе обазре. Да би постигао главно, он презире или мање цени оно споредно; а то је свакако мана, која заслужује да се прекори; јер да ње нема, романи Јашини били би још са неколико процената бољи. То баш, што он не обраћа пажњу на ову споредну страну у форми романа, и чшш те у језику његовом нема оне гипкости и елеганције, које би иначе морало бити. Кад би Игњатовић у првом делу, које буде нагшсао, обратио пажњу и на ово, ми смо готови зајамчити му, да би тада ностигао потпуно савршенство. Овако пак дела његова изгледају нам као врло леп и скупоцен адиђар, окићен најлепшим камењем, али којем још потребује златарева пила., да га где где углади. Напомињући ове мане ми ипак велимо, да је и поред њих „ Патница " потпун и веран роман из живота. По својој занимљивости не уступа он ни виђенијим романсијерима тога правца код страних народа. Па баш то и јесте разлог, који нас побуђује, да му поменуту ману што већма на видик иставимо, тим пре, што ће његово име у књижевности српској стајати као име творца другитвеног сраског романа. А то је велика част, којом ће се Игњатовић за живота поносити. Завршујући са овим кратким прегледом „Патнице" по наособ, а српског романа у оиште, додајемо још, да је баш сама појава Игњатовићевих романа довољан доказ, да и код Срба може бити правог, друштвеног, романа. Добре стране Игњатовићевих романа нека су углед свима онима, који би иокушали, да се на томе пољу огледају. Госиођинци 28. јунија 1888. год. Драгутин Ј. 11.111,|(>.

АппапГе соп шого т(

Р с П -1 г ■ ! п

ЕЈ, ДА ЈЕ МЕНИ ... ПО НАРОДНУ ПЕВАЊУ ЗА МУШЕИ .ДИК УДЕСИО ГИХОМИР ОСТОЈИЋ.

* » '

соп езргевв. Еј, Ј:

да је ме- ни ле- ћи па у- мре- ти, љу- би ме, Јео м ! Ј* Ј ј 1 Ј 1 , д ,. • >• > : {Р :

ло,

-=Ј-

^ ^ I

_*р_

-1

че- до мо■; Ј е Г*

ф=ф=р: