Stražilovo

Бр. 39.

621

аустријског Фердинанда за свога краља) придобије за Запољу"; но то се мене ни најмање не тиче: мене се онде у овој трнлогији тиче само почетак тога Криштовљевог писма. Писмо то писао је Хрват Хрвату, Криштофор крчки сељски, модрушки кнез и прочаја, а бон и ђенерални капитан угарскога краља Јаноша Запољца у Хрватској и Словиљу поменутом сењском бискупу, који је такођер пристао био уз истога краља Јаноша, хрватским (глаголским) писмом ; и било би са свим у реду, да почетак тога писма, који ме се тиче, приопштим овде стародревнима хрватскима словима. Но да то учиним, да се нешто разбирам, да умем писати писмо то, и кад би нешто уредник овога листа момак био и свладао све тешкоће, скоичане са штампањем глаголским писмом у Новом Саду, шта мислиш, драги читаоче, шта би рекло на то оно „дијете Грујица," и шта би рекао тек Грк-Миша? Зар не би рекао он, да ја опет дражим и хецујем своју српску браћу, приопштавајући место из хрватскога листа, које се и ње тиче, хрватски слови, у којима се она добро не разбира. А ја нећу, да тако и још друго што рекне Грк-Миша а тим г. Панти у Београду повода даде, да се слатко насмеје. Нећу дакле да себе излажем подсмеху од стране оностранаца и овостранаца, већ ћу истаћи дотично месго српским писмом и начином. Дотично место гласи дакле овако: „Ва исукрсту високо почтовани господине бишкупе! сноћка пријесмо ваша два листа — — и дви цедули, и веле љубвено и високо захваламо на гласих, ке нам пишете а навластито, да је конац тамо злу чловику , ча је круто добар глас и то је очита милост божја 1>ралу и тому неволному Орсагу; да трибије да ти људи, ки су били иод ним, да се гану одонле и да не стоје близу деспоту, за учувати се, да не буде послидна гора прве и пр." Ето тако гласи то јероглифско место по транскрипцији мајстора, г. Јована Живановића, коме.највише имаш благодарити, читаоче драги, што сад знаш, како гласи почетак писма кнеза Криштофора Франкапана, писанога у табору код Иванића дне 31. јула 1527. год. А знајући то кожеш сад бити и благодушан и задовољан и не мораш се мучити разбијајући себи главу, као што сам се мучио и разбијао себи главу ја, тражећи одговора на питање: „А чијем се концу толико радује тај Занољин бан у табору код Иванића, тај Криштофор Франгепан? Та ко је био онај „зал чловик," да се гласу о његовој смрти тако јако обрадовао честити Крста — као што покојни Месић и србољубиви г. Ииап Кукуљевић крсте Крипггофора Франкапапа?

Аконезнаш, Србине и српски сине, ко је био тај „зал чловик": ако не знаш и не можеш да се осјетиш и досетиш, рашта се „круто добром гласу о концу тога злога чловика", обрадовао „најодличнији Хрват" (КаД XXII. 240.) и највећи војвода оне добе у Угарској и Хрватској" (Ухепас за год. 1885. стр. 238.) а ти но данас знај, да је тај „зал чловик" био твој Јован цар, онај црни човкк (1<*ке1е етђег, 1е по1г ћотте, 1 ћиото пе^го, У1г №§ег ; ћото ш§ег), који се у нисмима краља Фердинанда I. и сестре његове Марије, удове краљице угарске (бгеуау, ТЈгкипДеп е!с. I. стр. 73. 80. 81.), у Записнику М. Сануда у Млеткама ( Л г М у XII. 282., 287.; 81аппе XV. 187. 188.) често сиомиње, за кога се и на турској порти знало (ВеШ ас1рага1;ш ас1 Јив!. ]пш§\ Ровопп р. 174.), о ком су сувременици [поп ђурађ Сремац у „ер18*о1а с1е рсгсНсшпс ге§ш Нип^аготат (Моп. Нипју. Швкнпса, 8спр(;огев I. 125.—172.)"] Зермег у Швандтнеровом Зборнику II. ; Пгзгаив УеНиз, «1е ТзеПо раппошсо, изд. Коларово I. 6.) и познији кроничари угарски (Иштванфи. књ. 9.) и новији историци (Ге881ег-К1ет III. 418.—421.; Ргапи 8а1отоп: ТЈп§агп лт 2е11а11;ег 4ег Тигкепћегг8сћа&, Ре1р21§- 1887. 312. 313.; 8тб1ка "б^ашбку „ 1)ег 8сћлуагге 1уап," превод с пољског у „ТЈп^атсће Кстие" 1883. 8. 260.—273.) # и наши (Стојачковић у Србском Народном ЈГисту за год. 1843., у „Черте живота народа србског" стр. 14. и 15. и у Пћег сНе 81аа18гесћ11. Уегћаћп1«8е (1ег бегћеп 111 (1ег \ У о Ј "\ уо <1та, 8. 8 и 9. Г. Витковић у Гласницима), нешто записали и писали свакојако, како је који знао и хтео. Црни Јован нојавио се г. 1527. као метеор у дољним крајима угарским а те исте године иишчезао је као метеор, и глас, да се скончао црни Јован, који се са војском борио за краља Фердинанда I. против војвода Јаноша краља, „побратима турског цара Сулејмана," стигао је у табор ђенералног капитана тога Јаноша краља 30. јула 1527. и на тај глас обрадовао се онако Хрват Криштофор Франгепан. Хрват, најодличнији Хрват својег доба, радује се, што је иогинуо црни човек, „зли чловикСрбин ■Јован цар. И од тог дана, кад је Крста Франкапан, који је неко време такођер сањао о круни на својој глави, почео опако писмо своје бискупу сењском Фрањи Јожефићу, тек што је минуо гаездесет и који дан, а краљ Фердинанд I., пишући из Будима дне 4. октобра 1527. тетки својој Маргити у Селгију, додао је на крају писма, како му је онај час стигао глас, да „Соп1е 0ћгЈ81;оШе — гепгтнч — сјисв! ^гап!, (1е8ассго188стеи!; с1са шеа еппећнв с1с раг<1еса, саг аИепЛи 1а рн188апс<! сјие 1аиУ11 II певкп!; <1е шо1П(1ге8 е! еп 8оп а (Неи аКп/те 1а д/огге."