Stražilovo

624

СТРАЖИЛОВО

УЗ НАШУ СЛИКУ. Александар Сандић, проФесор старог сиовенског и српског језика и књижевности у српској великој гимназији Новосадској, кога данас читаоцима нашег листа у слици приказујемо, ради ево већ преко тридесет година на књижевном пољу а више од двадесет година наставља подмладак српски и учи га лепом матерњем језику. Сандић је за досадашњих тридесет и више година свога књижевнисања радио мал те не по свим листовима, нарочито на подлиску и пригодним белешкама. Кад ваља подсетити ма на који важнији момент у просветном кретању нашег народа, скоро је увек ту Сандић онај, који загреје и одушеви. И читаоци нашег листа имали су више пута прилике дивити се вешту перу његову и самосвојном оном начину, којим онако занимљиво уме да нам прича и о најнезнатнијим можда приликама из тако зване полупрошлости. Језиком српским влада, као ретко ко у нас, те је права сласт читати његове саставке. Као учитељ труди се својски, да младим Србима омили изучавање српског језика те да некад од њих буду ваљани знаоци матерњег језика, кад се по свршеним наукама пусте у живот, да народу своме умним радом својим користе. Сандић је од неког времена амо оболео те га болест спречава у вредну му раду. Није за идућу годину могао уредити ни свог „Годишњака", којем је кроз толике и толике године био, што но реч, и мајка и бабајка. Уверени смо, да ће сваки пријател, српске књиге и просвете од срца зажелиги, да се вредни Сандић што скорије предигне и опорави, па да зановљеном снагом настави своју лепу трудбу.

Г Л А 0 Е И К, (Стогодишљица Димитрија Давидовића.) 18. овог месеца прослављена је у Смедереву успомена на књижевника и новинара српског Димитрија Давидовика, од чијег се рођења ево ове године навршује сто година. Открио се том приликом споменик на гробу му у Смедеревској црквеној порти чело олтара. Истог дана у вече била је забава, на којој је проФесор велике школе Београдске, М. Миловановић, говорио о значају и раду покојног Давидовића. (Иренос костију браће Недића. ) 10. Априла о г. одржан је био код манастира Чокешине у Србији парастос браћи Недикима, који са својих триста друга на Лазареву суботу 1804. године у првим данима српске борбе за ослобођење погибоше иа Љповици код села Чокешине. Приликом тога парастоса изабран је био из средине онде скупљеног народа одбор, који се има постарати, да се кости оба брата Недића пренесу са Љповца ка манастиру Чокешини те да се ту њима и њиховим друговима подигне споменик. Одбор тај јавља сад, да ће се пренос костију браће Недића обавити 16. Априла идуће 1889. године.

(Стогодишњи сиомен Ђорђу Радивојсвићу, Томашевачком јунаку.) 11. овог месеца прослављен је у Томашевцу сиомен капетану ђорђу Радивојевику и његовим: друговима, који на Томашевачком вису 6. Октобра 1788. изгибоше за крст часни те осветлаше образ српском имену. Код скромног споменика, што га рођаци покојног капетана још године 1823. подигоше, одржан је парастос, на којем је појало Томашевачко српско црквено певачко друштво. То вече је у Томашевцу приређена била беседа у корист подизању споменика Радивојевићу и друговима му.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Добили смо калеидар „ Орао" за годину 1889. „Орао" је и ове године што може бити лепо уређен. За забаву се и опет побринуо сам уредник Стеван 11. Поповић, саопштивши овде слику из сеоског живота под натписом „Јелка Боасићева", а поуке су дали у овом „Орлу" све најпринознатији наши ниспи, као што су: Јован Живаиовик, Мита Петровић, др. Јовановић Батут, проФесор Стева Милованов и др. а има и из бележака покојног Бабе Натошевика врло красна два чланчића. Слике су махом лепе и скоро све нове, и што је најглавније, све, осим две, приказују сриске прилике. Па видимо ту већином радове наших сликара. Ту је Паја Јоваионовик, ту Тителбах, ту Урош Предић. Уз три је слике сам Змајован спевао пропратне песме. Насловни је лик дра Јосифа Панчића а донесени су и ликови свију знатнијих покојника из ове године, тако: Мите Поиовика, ђорђа Малетића, Велимира Валожића. Приказан је у слици и заслузкни покојни учитељ Земунски Светозар Милетић. Од и-сивих наших заслужних људи приказани су: митрополит ђорђе Николајевић, др. Лаза Костић у црногорском оделу, Даворин Јенко, Паја Јовановић и проф. Димитрије Пешић. У бр8ини толико о тој, одкузта брижљиво и лепо уређеној књизи народној. — Беседа Јована Бошковића, коју је приликом Вукове стогодишњице изговорио у дворници велике школе у Београду 9. о. м., изашла је у засебној књижици. — Из Београда смо ово дана добили прву свеску „Малог забавника и , који излази сваке недеље под уредништвом Стеве П. Видаковића. Првој је свесци тој садржај ово: 1. Невероватан догађај. Прича Жила Лермина. 2. Ципеле господина министра, од Данијела Дарка. 3. Добар риболов. Новела Педра А. Аларкона. Свака свеска „Малог забавника" биће целина за себе. — Књижарница и штампарија Јована Грчића у Великом Бечкереку издала је у другом поправљеном издању Рачунице, које је за други, трећи и четврти разред иародне школе према наставном плану угарскога министарства и срнског народног школског савета а по најбољим изворима написао учитељ Аркадије Вуковик.

САДРЖАЈ: Како је Пјевалица излијечио Фра-Брну. (Наставак.) — Хања. (Наставак.) — Афродита. (Наставак.) — Прилошци. И. Руварца. д) Трилогија. II. Кнез КриштоФор Франкаиаи и „зал чловик". — Крвава киша. (Наставак.) Ковчежић. Уз нашу слику. (Александар Сандић.) — Гласник. — Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Дена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уреднипгтву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад, — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМИАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛКТИЋА У Н. САДУ.