Stražilovo

Б р . 39.

стражилово

623

облацима чудне боје, понајвише црвенкасте, као оно кад долазе облаци, који носе код нас лед. У јужној Европи су чешће крваве кише због тога, што на њих најпре наиђе прах и песак, који ветар у Африци дигне. Ове кише доказују нам даље, да у африканској пустињи мора бити гвожђа у врло ситном праху. Као што пада крвава киша, исто тако може да пада и крвав снег. Иадао је таки снег на више места, но свуда је био узрок опет исти, као и крвавој киши, највише иак снег поцрвени од неких инфузорија, које живе по снегу у поларним пределима и на Алпима; но снег поцрвени и од неке жабокречине, која се такође туда налази те снег обојадише, кад је много ње на једном месту. Два су дакле важнија мњења о томе, откуда црвенога снега, но ниједно не каже, да таки снег пада, већ да боју добије тек кад је пао на земљу. Не само да киша крвава пада, већ каткад има кише и са свим друге боје, тако беле као млеко итд. 6. Из свега овога видимо, да крвава киша може падати, али она није крв, како свет узима, него су јој капљице црвене. Капљице поцрвенити могу или од црвене земље или прашине, у којој имаде таких саставних делова, који води дају црвенкаст изглед; даље могу кишне капљице поцрвенити и од животиња, које се налазе по местих, где киша пада, шта више, неке животиње саме од себе дају по гдекоју кап црвене течности. Споменути нам је, да више пута донесу и јаки ветрови из далека прах и пепео из вулкана а други пут и сама боја по телима створи од обичне кише, кад на тело већ падне, црвену кишу. Крваве кише могу бити или утицајем минералпих или животињских па чак и биљних тела. Крваве кише најчешће падају у иролеће и у јесен око равнодневица, а то опет има тумачење своје у томе, што тада морају ветрови дувати. У опој борби зиме и лета или лета и зиме имају удела и ветрови а они покрећу и прах и земљу са собом. 7. Овим би били готови са крвавом кишом, могли би пресгати, но ипак ћу рећи коју још и о другим чудноватим кишама. Истина зје, у народу највише верују у крваву кишу и држе, да така доиста и нада, но има и других предрасуда и сада а било их је и увек о томе, каква све киша може да пада, или, шта све може да пада с кишом заједно. Распрострто је доста мишљење, да и многе животиње падају у киши. Особито су жабе те среће, да народ верује, како падају и.з облака; исто тако падају и рибе.

Многи приповедају, како су видели, да жабе доиста падају и како су их жабе падањем својим тукле у шешир и у главу. Једанпут је, кажу, у Малој Азији толико жаба падало, да су биле пуне и куће и улице. Људи су затварали собе и силне жабе по њима потукли. По земљи ниси могао коракнути а да ниси наишао на жабу. Кад су те жабе доцније поцркале, тако су ударале, да су људи морали отићи из тога краја. Жабе не падају никад из неба, него оне после пљуска у гомили излазе из својих рупа и скачу по земљи, сигурно храну тражећи или се баш ишетају на свеж зрак после кише. У Напољу често се јављају жабе после кише. Откуд жабе да падају, има једно мишљење, које тумачи уједно, откуд и рибе да падају: ветар дигне воду горе на једном месту, са водом дођу и те животиње у ваздух те на другом месту падну. Али никад се не може толико животиња дићи, да падају три дана, као што има забележено, да су једаред рибе падале тако дуго. 8. Не само да су људи пронашли, како жабе и рибе падају из облака, него су они записали, како могу падати и друге животиње па још и неразвијене потпуно. Тако има записано, како је у Савојској године 1869. у јутро падао снег и ио њему су нашли многе ларве од разних инсеката и још су живе биле. Све ово бива отуда, што те ствари јаке ветрине а особито вихори понесу са собом у више регијоне ваздушне па их онда спусте на земљу. Исто тако бива да пада и шашка, но то отуда долази, што се те животиње у гомили по милиоиима селе из једиога места у друго, док не опустоше свако и док и њима ие дође крај. Бивало је и у иашима крајевима, да су људи морали ићи на шашку са метлама, лопатама и другим справама. Тукли су је и у ископане јендечиће загртали. Но код иас је то ређе, у друге крајеве иак много чешће долази та несретна шашка. Више пута захукају се у пролеће и кокице и облаком лете од места до места. За ове животиње не каже иико да падају из облака, ма да их толико доиста иадне и ма да толико квара начине, јер оставе иза себе саму пустош; више пута људи остану без хране, те се нате а неких пута принуђени су, да кувају и саме те животиње те да их једу. Осим свега кваре ваздух оваке животиње носле смрти, јер ударају. Ви ли смели овде сетити се онога нашега, кад кажемо с подсмехом, да печеие шеве падају из неба? (Свршиће се.)