Stražilovo

Б р . 41.

СТРАЖИЛОВО

661

то је већ најжалосније преведено, и о томе је боље ћутати, да не изнесемо слику јаднога шарца, како изгледа у овом Зарбаринијевом преводу. Није ни он прошао боље од свога господара, који се загрнуо вучијом кожом ! ,,Седам ћу те пута прескочити, „Седам отуд, а седам одовуд, „Па ћу онда тебе одсјећ' главу." И овдје, као на много места, Зарбарини није схватио народног певача, јер он мисли, да Арапин прети Марку, да ће га седам иута с једне, а седам пута с друге стране избацити из седла, па овако преводи: „веМ;е УоНа <Ја диез(;а 8сата1со, .зеИе 4а дпе11а рагке, е розс1а пеио крјссо :1 саро. —" Овако га исто буни и у „ Зидању С/мдра" израз: „теби здравље", те негде преводи: „1и зеј вапа" (ти си здрава") а негде: „^гагае а1 ше1о!" (хвала Вогу), с тога: „Нешто ме је забољела глава, „Тебе вдравље! пребољет' не могу; преводи: „ргоуо с1' ип 4гаИо ип #гап с!о1ог (Јјсаро : „*п 861 8апа, а те зпуесе Ц <1ио1 в' а#к гауа м а исте горње стихове, на друго место овако преводи: „ћгг,е 11 саро 1111 (Зио1: 1ои. %га%1в а1 С1е1о! „пои ћа1 пи11а, е(1а те Д с!о1ог поп са1та; (од речи до речи: „јако ме боли глава, теби, хвала Богу, није ништа, а мени бол не попушта). Да је Зарбарини узео у руке Касандрићев превод. видео би, да он ове исте стихове доста правилно преводи. Ипак Кјудина је, признати се мора, најбоље прошао са народним изразом: „тебе здравље!" — Он га није ни превео, као што и изоставља све, где-год малко запне! Зарбарини не зна, шта је „товар блага", а не зна (или не ће да зна), да су Стоја и Стојан, брат и сестра, већ преводи: „81оја соп 81;ојапо, „&а1;е1Н ата1а" (љубљена браћа)! Бојимо се, да не заморимо читаоце нашим излагањем појединих стихова и сравњивањем са оригиналом, али нас на то дужност позива, кад почесмо једном о овим преводима да говоримо. Признајемо, да би и сувише далеко зашли, кад би напоменули све што је Зарбарини слабо нревео и што није разумео, с тога ћемо, пре завршне речи, још само неколико стихова павести, који ће потврдити оно, што довде казасмо, и на основу којих ћемо моћи и прекинути даље цитирање, јер и оно, на што не будемо изриком прстом показали, није боље (него горе) од изложенога. „Онда стаде Марко говорити: „„Јаох меие, моја посестримо! „„Зло је поћи, а горе не поћи:

„,,Да с' не бојим цара и царице, „„Ја се бојим Бога и Јована; „„Баш ћу поћи, да не ћу ни доћи."" Зарбарини преводи: „0 4и, кп<16, сш &1а ато диа1 8оге11а, „сће с^е^Чо &,г? тетгИ о по 111 зоссогзо? „6-И е уег сће <1е' рагеп1;1 1;ио1 поп 4ето, „та 1ето 10 ћеп <Н 1Ј]'о, <1е' 8апМ вио!... . „81, уеп^о а 1;е, 81а риг сће рш поп Г1е<1а! (Од речи до речи: „0 ти, повика, коју већ љубим као сестру, — шта да радим? да ти дођем или не у помоћ ? — Истина је да се не бојим твојих родитеља, — али се бојим Бога и његових светаца јест, долазим ти, ма се више и не вратио! —) „Виче цара из грла бијела: „„Море царе! изводи ђевојку."" „Па потеже тешку топузину, „Н>оме лупа цареве дворове, „Сасу њему стакла у пенџере. „Кад се царе виђе на невољи, „Даде њему цуру на срамоту." Зарбарини преводи: „ т гаисо 8иопо §г1(1а: „01а, уессћ1о 8и11;ап, ^поп 1а 6§;Ца! „1пШ, У1ћга(;а 1а ^еггЉУ 1апсха, „1е рогке аИегга е 1е ■ у<Лг1а1;е т&ап^е, „81 сћ' И ћиоп уе^Но а<1 арра§-аг1о зсепЛе, што од речи до речи, у српском преводу, гласи: „ . . . . промуклим гласом виче: Чуј бре, стари султане, напоље ћерку! — За тим махнувши тешким копљем, обори врата, и полупа прозоре, тако да добар старац сиђе, да га подмири!" Слично овоме „Еј бре, стари султане, напоље ћерку," налазимо и у „Зидању Скадра." „Море чу ли? Вукашине краљу" Зарбарини преводи: „Уио1 Ђи <1ипдис сотргеп(1ег1а ипа уо Ш ц ге Уисаззто?" (хоћеш ли ме ти дакле разумети једном, краљу Вукашине?), а „Сама стоји лијепа ђевојка, преводи „вЈирМа е Дзза „ге8(;а 1а уег^т ће11а и (Сметена и укочена оста лепа девојка) Напоменућемо, да смо упоредили Зарбаринијев превод „Зидања Скадра" са Касандрићевим преводом, и, треба да признамо, Касандрићев је далеко бољи. Непојмљиво нам је, како Зарбарини, који је имао у рукама ове преводе (о њима он говори), није могао увидети, да су много бољи и коректнији од његових. Ми мислимо, кад човек зна, да је нешто преведено, а он то исто преводи, онда треба или да његов превод буде бољи, или да се и не лаћа посла! Касандрићевим преводима може се што шта замерити; али му се мора и признати, да је доста верно и пажљиво преводио, и, што је најглавније, да је разумео оно, што преводи. Осим тога, он је своје