Stražilovo

Б р . 51.

СТРАЖИЛОВО

828

ПОЈАВА ЧЕТВРТА. Нређашњи. Растислав као посланик. Расгислав. Од Владислава, краља српскога, Ја хитам теби, кнеже честити. И краљ те силни лепо поздравља, Да не ће моћи више држати У стези своје моћне војводе И војску њихну, жељну бојева. Андрија. Па нек их пусти, киша с стрелама Из града лепо моћ' ће хладити Узаврелу крвцу таке господе. Растислав. Он скида с себе тежак одговор, Што ће се крвца браће рођене На овом пољу силно пролити. Андрија. Истини ко се једном замери, Ко одговора правди дугује, Шта га се људско тиче мишљење! Растислав. И он је наш'о излаз из тога. Апдрија. И ја га знадем — збори, да видим. Растислав. Мудрост би вазда теби зборила, Да предлог овај радо прихватиш. Владислав тражи града предају, У њему ти ћеш даље владати, И Хумом својим, земљом васцелом, Признајућ' њега, краља срнскога, За старијега, кнеже, од себе. Клетвеник његов дакле да будеш. Андрија. Друкчији излаз ја сам спремио. Нек Владислав ми дође овамо, Нек проба речју својом меканом, Измолит' опрост својим грешкама, Можда ће моћи стриц се смиловат'. Растислав. Иоследњег да те пута замолим, Не одби, кнеже, такве понуде. Андрија. Јунаци јесте л', јесте л' мужеви, Друкчије дајте граду понуде: Копље, мач, стрела нека говоре! Растислав. У нашем стану краљ ће жалити, До тога гато ће доћи морати, А с краљем то ће срце парати Највише твоме сину рођеном. Радослав, знадеш, да је са нама. Богдан. Радослав, велиш? Андрија. Шта ћеш рећи још? Прошло је доба таким варкама, Радослав кад би био са вама, Он не би мог'о син ми остати. Растислав. Ја, кнеже, онда морам жалити, Што ни то тебе не мож' свратити Са пута твога, куд си пошао. Још једном, кпеже Андрија. Што рекох — рекох! Растислав оде.

ПОЈАВА ПЕТА. Нређашњн без Растислава. Андрија. Једна ми само оста утеха, Која ће вазда бол ми блажити, Што оно, са мном што се затекло, Остаде верно часу последњем, Што моју мис'о, моје намере, Са мном још деле моји синови. Новица. Твоја је била једна погрешка, Са Властољубом што си ступио У савез опет, себе везујућ'. Андрија. И добро једно то је донело; Данас ће бити крај му сплеткама, А мач ће овај споре решити. (Чује се глас трубе.) Богдан. То труба гласи, ено одлази Посланик њихов њином логору, Из круга нашег већ је измак'о. Андрија. Тренута сваког напад чекајмо. Тол'ко је пута случај решио Крваву борбу дана целога, Све ми се чини, не ћу грешити, Што мислим, да ће данас Радослав Нојавом својом помоћ' победи. За то га отац вазда спремљаше. На овом крилу ти ћеш, Новице, Унрављат' војском, ти је водити, На другом Богдан, ја ћу средином. Андрија и Богдан оду. ПОЈАВА ШЕСТА. Н о в и ц а и 3 а В II ш а. Новица. Ето их, ближе нама надиру, На бедеме су прве ступили. К'о облак сунце када заклони, Безбројне стреле светлост смрачише. Завиша. Па опет сунце склонит' не могу, Те исто тако наши редови, Од стрела облак кад их претури, Устају смело. Новица. Напред ка њима! (Оду.) ПОЈАВА СЕДМА. Два војника нагло улазе. Први војник. Видиш ли што? Други војник. Пред собом смрт! Први војник. А осећаш ли што? Други војник. Осећам радост, што ћу гипути Уз таквог кнеза. Први војник. У помоћ њему! Тамо је страшна сила налегла! (Оду.)