Stražilovo

Мнђу ки.нГлугп „МлЈГе.е 11гуа4.чке" з.ч'годпну 1891. јосу н: »Сг1е о тартеШти Ј е1ак1г1еЈ1е1и", напиоао Отћн Кучера. Ов« „Цртс" су доиста иоучиа К1ћ «га, јор <-у написане са гаш дакпм слогом и ралумљиво, популарно. Иисац ннје смео много тоорисати, јор јс пиоао за пшру нублику. отуд и нијо кн.ига о магнотиаму,н о олоктрицнтету потиуна, али он и пијо хтео сво да наиишо и оиако обради, како данас сто.ји оа овим важним природним снагама; иисац нам јо илнео ток „црте" о н.има, али со то црто читати мбгу а разумсти их може о.паки, који јо само ијоло нгго учио у школама о магнетизму и о елоктрицпготу. У књизи је изведена укратко историја о развптку <)пих наука и обрађен сав материјал, што се унрако учи у нижим разродима средн.их школа но опширпи.је а уз то јо заслађен лепим слогом н редом. — Уверени омо, да ће со читаоци паслађивати резултатима, до којих је дошла наука о магнетизму и о електрицитету и Да ће, нрочитавши ову књигу, лако и сами номислити на оио, тто-воћ рекошо неки, а то је, да је данапш.о доба доба елект.рицитета. Радујемо со, што писац није све техничке изразе ировађао на ерпски или хрватски језик, те да је тиме чипио збрку у појмовима. .Тезик јо леп, чиет; разумо се, да има доета хрвашТино Као и чештине, а ово би ее могло лако изоставити. 1,1исац се држи етимологи.је а грех Н1> бн никакав био, да.је нисао фопотички , као што то раде Срби. Истина тошко јо доказпкати, којо јо бољс у оншто али за сриоки или хркатски јозик, држимо, бољо јо пиоати фонетички. У осталом фонотички праконис укоо је код Срба Иук и Даничаћ а год. 1889. закфучила је кр. зем. клада у Нагробу, да га укоде и у школоко кн.иге у Хрватеко.ј. Смико у „Цртама" лепе еу и чиете а има.их 1911. — 11репоручити емемо еваком оку кн.игу за читан.е. (!. М. О ооталим кн.игама „Матицс Хрватекс' за годнну 1891. донећомо приказ у идућем броју. КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ. - Димитрије Руаарац јавл.а, да му ,јс ониекоп пакрачкн Мчроп ПнколнК покерио да изда цривепе оаседе цоко.јпога Никапора Гру.јића. Књига, у којо.ј ћо бити трид( с. т и три Лосодо, пгто их је оам Никанор оДабрао и аа штампу спромио, изноће око потпасет штампаних табака а цона. 1.о јој бити за нротплатнике 1 ФОр. а. вр. Чиот нриход те кн.иго намењон је Фонду свештоничких удовица. и сирочади епархијо пакрачко. Р.ок претплати јо до Клаговеети ово годино а онда ће бити и књига готова. Новце вал.а олатн Димитрнју Руварцу, нароху, у Земун. — У нрвом овогодишњеМ броју нашега лиета ночелн омо доиооити роман недавно преминулог, елавног руског пес.ника И. А. Гончарова под натпие.ом Вјврипа љуба«, у преводу Миливоја Максимовића. Многомо измођу наших читалаца упао јо сигурно у очи носредни нут, ко.јим ее дело руског класика износи пред ерпску публику — 1 а на имо: провод по Француској нроради. Сматрамо за ево.ју дужноет, обавеетити наше читаоце, шта нас је руководило, да баш на тај начин донесемо та,ј најиуни.ји и најанатнији роман руоког великапа у нашем лиоту. Нре свега тај тре1ш и поеледњи роман Гончарова у ском оригиналном киду је веома волик, управо огроман тако да га „Стражилоко" и са обзиром на нростор еког .једног годишта, и е попедом на разне сдојеве друштва, у које онб ; троба да

тражн с.еби Приетуна — није могло у о.вој својој целоети донети. 1'ончарок ,јо у. руској литоратури величина првога рода ; по пород то овоје волнчнно, поред нрвокдаоних воштинокнх врлпна, имао јо он у овоме раду таких ориг.инал них оообина, е којима е.о коома чсето ии нлјобразовзнијн чаталац пе може у прки мах да номири. Српокој еу нублици позната два раннја његова ромапа: „< »бмкновенпаи исторЈн" (у орпеком прекоду „.Један обичан догађај") п „Обломов'1." (у преводу М. Глипшћа, илашао у „Срп еким Новинама"). Ондо смо кећ могли кидети, како Гончаров ноједино ецене и ситуацијс тако ис.црпл.у.је, толико одуговлачи, да чшгуре ирестају бити живе, оа истпне снисане иојетичко Фигуре, но су ире од аутора. измншл.ена лица., помоћу којих оам нисац иа широко и н.ч дуглчко разлаже ево.је миели о овој или оној нридици из друштне ног живота. Није кал.да нн нотробно епомип.ати, да поред те једине, но нашом мишл.оњу, маио, Гопчаров у окој е.којој нојетичкој делатпости раеп лажо таким аутороким врлинама н проимућетвима, да ће имо и.егово е нуним праком свагда блие.тати у историји рускС дитературо, на иородо са три му друга, три врсна ученика. Пушкинока и Гогољока : е. Тургон.евим, Доетојевским и гроФом Тодетојом. Горс речоне особине талепта иесникова паведе еу и Француског нреводиоца Готи-ја, да нрекођон,у ГончарОкл.оког романа приетуни е неком извосиом оградом н одабере из деда само заиста киеоке, и заиота воштнпе.ке и појотичкс ствари. Кад дакле Фраш .уока литоратура, е којом се ерпока скоро не ће моћи ни мерити. може да ириотане на овакав нревод и оваки избор оматра ла до бит -ч ии срнско.ј, јоН| мллдој литератури истим начином прев(!дени роман пе ћ<; битп на одмет. Што со тиче оамо тохнико Француске нрераде, примећу.јомо, да Евжен Готн, није скојим речима у кратко и еухопарно цспричао Гон чаровл,ов роман, но да ,ј(; оп ово, што јс у истину колико и киооко појетички у орнгиналу, у цодинн задржао н сва ком могућом ириДиком иуттао Гоичаропа да ирича. Само неке и неко ствари изоотавл.ао је Готи, и нричао скојим Збијсним начипом. Српски нак преводилац, држећи ео раепореДа Француо.ке прораде, имаб је у истн ма.с, н руст Оригинил чред собом, и иреводио је неаосредно с руског оригпиала све оне одабране иаргије, које је и Готи у целос^и уиео у своје ивдање. Тако дакле е.ва оиа моста, код кијих би се беа сумње читалац зауставио и са духокнИм ужпвањем их читао, Да је роман добио у целости — очувана е.у и у нашем издању у цолИпи, и И])евођонл. су са орпгипала (издан.о Глааунова, Спб., 1880 —1887). У остллом поред нашег лнчног нахођон.а и иоред илпом (Ч1е Францу ског нреводиоца, ла окаки начип превођоп.а говори п сам Гончарок у својој критичкој раеирави „Г>од,(' икад него пикад", где критичким нутем расп1)авл,а о скојим делима. Ту нам еам аутор нричл, како со грађеп.е и еипспкап.е оког трећег и ноолодн.ег романа п.егова отолало врло дуго, све од 1849—1809, те',је доло с почетка, док ноеник пије злгазио дубље у сткар, прома самом карактору Гон чарова као пнсца, писано еноро, па махоке, бсз онергпјо и боз јасна и одрсђо.на илапа. Тако Гончаров п сам назива еукишним онај део окогл романа, где се оппеује 1>.је локодова, нотроградски живот Глјскога и т. д. јер не отоји ни у пајтан.ој органичкој вози оа олмпм романом. Тај је део у Фрлнцуеком п у нашем издап.у ел свим отиао. Но П1ТО јо овде у питању не само нревођење овогаједног деда, него нлс овл о.Твар наводи пл ралмип1д .ан.е, како 0и сс у