Stražilovo

-43 100 ез-

Свуда !)аиочин,а1Иб живот, итице неваху весело и пролетаху са свију страна, тражећи ссби доручак; ичеле и зоље зујаху около цветова. Из даљине, с иаше, чуло се мучање крава, а мало дал.е од њих ваљао се облак прапшне, коју подизаше стадо оваца. Из села се чујаше шкрипање врата и лупа кола, а из ражи певаху пренелице своје: пућ-пу-рућ! На дворишту беше већ започео дневни посао. — Увек оно исто, што је било јуче, и што Пе бити и сутра! прошапута Рајски. И ногледавнш лено на све. стране, почеше се ; зевне и на једаред осети симнтоме болести, која га је мучила у Иетрограду. Тако се шетао неко време и турившн руке у џенове стане смишљати да опише тај осећај, који га је почео мучити. Случајно ногледа према старој кући и виде, да су врата па њој отворена. Дође му воља да поближе разгледа ту кућу, коју је само па брзу руку видео, кад је ишао са Мартом, да види Вјерину собу. Уђе унутраи брзо нрође одаје, којс га ономшваху на његово детињство; а за тим, желећи да сс мало забави нзгледом на Волгу, пође у собу, која беше на ћошку куће. Иогружен у себе, тихо и зампшљено одгурну ногом врата. Она се отворпше, а он задивЉен застаде, угледавши у овој одаји живо створење. На нрозору стојаше девојка од својих двадссе г г година. Он је могао само са стране видети, јер она глодашс с панрегнутом радозналошћу у даљину, на Волгу и на ону страну Волге. Пело. скоро бледо лице, црна коса, црне светлс очи и дуге трепавице — ето то јс, што му на нрви поглед паде у очи. Девојка је ненрестано глсдала у даљнну;. чињаше се као да неког нратп очима. Ва тим се показа на љеном лицу израз равиодушности; нагло пређе очима околину, за тим дворшпте и силио сс трже, кад се окреиу и њега угледа. На лицу јој се показа прво изненађсн.е, које уступп меето пеодлучностп, за тим незадовољноет и на поелстку очекивање. — Сестрица Вјера! викну Рајски. Њепо сс лице разведри п пдгледјој застаде на њему са изразом скривене радозпалости и скромности. Борис се приближп, узме је за руку и пољуби је. За тим седоше код прозора, једно према другом. — Како сам вас ишчекпвао! рече јој. Ви сте мало дуго оеталп с опс стране Волге. Оп жељно ишчекиваше њезин одговор, дајој чује глас.

— Ја сам тек синоћ чула. од Марипе, да сгс ви дошли —- одговори Вјера. Глас јој беше звонак, као у Мартс, само много тнши. — Бабушка је хтсла да пошл.е по вас, алп ја сам је молио, да вам не јавл.ају за мој дола зак. Кад ете се вратили ?. — Јуче после вечере самдошла: бабушка и сестра још и не знају. Једина Марина ме је видела. Наслонивши се лактом о прозор гледала је расејаио око себе, па би тек по кадгод, впше онако случајно погледала и Рајеког, који .ју је међу тим чисто гутао очима и пазиојој На сваки нокрет, Као обично, иа њега је учинила силан утисак ова нова врста лепотс. У Вјере пе беше оне свежинс, коју имађаше Марта, иего ненгго тајанствено, нека извесна дражест, која сс не показује на први поглед. У сјају њених очију, у ненадном покрету главе, у одмереиим и грацијозним покретима — и на целој прилнци беше нешто, што ти освајаше душу. — Наредила сам, да сс скува кава, хоћстс ли и ви пити еа мном? запита га. — Преко у кући пе ће се скоро нити: Марта устаје касно. — Нримам нозив са задовољством, речо Рајеки, наставивши и даље изучавати н.ену физијопомију, покрете, сваки поглед, осмех. Ноглод њезин је час нримамљивао, нривлачио у себе, као у дубљину, час је опет гледао опггро и проничући. Опазио .је, како би јој при смејању задрхтао подбрадак, за тим како јој се л.ул.ао при ходању н.ен ие баш танак, али красап струк, на послетку, да пма пекако мек п нечујап корак, као мачка. — Нежно и загонстно створење! мшил,аше он. Колики контраст ме]>у њом и н.еном сестром! Она тамо је сунчани зрак, топлота и светлоет, а ова је — вечерња румен и тајпа; као ноћ, нуна таме и варница, дражести и чудеса!.. Он се с л.убанл.у уметника предаде новом и иеочекиваном утиску. — Вјера, јесте ли ме.се кадгод еетили? занита је. -*— Врло често; у осталом ваше име је увек у бабушкиппм устима. Сн нмађаше безброј питања' за њу, на не знађаше где.да почне. — Ја сам већ био у вашој соби... извините моју индиекретпост ... речо јој.