Stražilovo

43 123 ЕЗ-

јабуци два мстра и пб дијаметра, и комотћо може да се у и»у смјести шесттаест особа, али улазити не може иего једио чељаде за другим. Са црквеног тлеха до

(Наотавиће ое).

наврх куоета има сто и један метар, а одатле до ттаврх крс/га изнад ове јабуке, имају још тридесет и четри метра. Сад можеш мисјшти , каква је то висииа. Марно Цар.

"*\( ?) х с*' 'ч!-- , \1х' б)1@ -.и *ч1- ч!/* "■Х* _•> јб "ју Ф КШЖЕВНОСТ. Ф"

^ ^ ^ ^ "Т* ^ ■Тм

СПИРИДИЈОН ГОПЧЕВИЋ.

ииознатоме том многостраном књижевпом %^раднику, чије монументално дело „Маке(1оп1ен 1111(1 АИ-ЗеЛЈеп" имамо у српеком нреводу Милана КаеумомЉа, допео је пре нодругу годину његов тада лист „ [ > ј е \\ г е11" занимл.ивих података о животу му и књнжевном и политичком му раду. Отуда сам данас рад, приказујући у овом броју „Стражилова" лик тога заслужнога радника, да извадим* и саонштим читаоцима мога листа у кратко, пгго је нонајважније те што ће им у кратким потезима изнети н»егов жнвот и књижевни рад. 'Оиирндијон Гоичеви% родио се године 1855. у Трсту, где му је отац, који се такођер звао Спирндијон, био јошу четрдесетим годинама овога века нрви трговац. Мати Му Лујза била је родом Еманова из Беча. Иза оца остао је Гопчевић од шест година а матн муЈ 'е умрла, кад је н,сму било осампаест година. Гимназију је учио у Мелку у Аустрији и у Бечу а носле се одао историј ским,, геограФиј ским, милитарним и наутичким студијама. Научио је био до иеких двадесет и о.сам језика, одкојих и данас говори тринаест. Од 1872. на све до ове године путовао је једнако. Може се рећи да.је прошао сву Европу а био је и у Сирији, у Палестини, у Мисиру, у Сибирпји. Сад живи у Цељу у дољњој Штајарској. За кп.ижевну продукцију Гончевићеву рекли би наши стари даје ,,6'аспрсловна" За носледњнх петпае/ст година паписао једвадееет већином онсеж-

* Пред КасумовићеЈЈИм преводом има такоЗ)ер опширан животонис Сиириднјола ГоичевиТга, но оданде не вадим податке с тога, што је то у Кас.умовиЋа прост цревод из сиоменутог нематисог часописа КасумовиК то до душе дги једном речи хге лризлаје — и што је ов'о у иемачком часоиис.у долунио* сам Гончевић све до ове године. Кад ДНе ДУеК;", доносећи у свом 33. број.у године 1890. лик Спиридијона Гопчевића, искрено пабраја изворе, из којих је црнао своју „Кигге ђтодтарћтнсће бИггв" па чак и- каже, да јој је клише Гопчевићева дика

пих дела и брошира, један роман, шест иовела, двеста недесст милитарних и маритимних, тридесет знанствених, осамдесет и нет бслетристнчиих и хиљаду три стотине и педесет политичких члапака и расправа у седамдесет и ше("1' разних часописа. Прво му је дело изашло у Лииском године 1877. а тО је „Моп1епе§го шн! (11е Моп1епе&ппег", где иа безобзиран начин напада кнсза Пиколу. Одмах је за тим издао историју црногорско-турског ратаод 1876.-1878. у три свеске Од већих му дела нека је епомеиуто „ОћсгаЊа1Пеп П11(1 вете П^а" (Липско 1881.), за које кажу да, је пајбоље дело о тој земљи, у коју од тридесет годнна амо иије смсо да крочи ни један паучно образован Европљанин. Сризацијонално му је и дело „Ви ^апеП ип(1 Ов(:гитеНеп" (Линско 1886.) Но ио пас је Србе без сумње најважније његово епохално дело „Макес1ошен шн! А11-8ег1)1еп," у којем Гопчевић на оспову сопствених доживл.аја необоривим.доказима доказује, да су ондашњи тобожњи „Бугари" Фактично Срби и исто тако вслик део северних Арбапаса да је срнскога порекла. Неки Хрон је покушао да опровргне Гопчевићеве тврдње, но Гопчевић га је у својој одбрапи „ЕНе \\ г а1п'1)е11 ићег МакеДошеп" скувао. У једном од прошлих бројева „Стражилова" јављепо је међу књижевпим белсшкама, да се то нреважно Гоичевићево дсло може добити скоро буд за птто. Греши свака сриска кућа, којој може бити а тога дела не пабавн. Јован Грчик. „ћ-ешиШсћ^ хит УегГ%ип$Ј ^ез^еШ" Лег „Жегаив^ећег <1ег зег!)1'8сћеп ХЈећегве^ип^; уои „б1аке(Зоп1еп", <1егеп ТГгеЈђТа,^ ез зсћл1пскеп зоП", . онда се морам чудити Касумовићу, да не само не - каже, одакле је узео тај животопис него га још и тако стидизује, као да је чедо п.егова труда и испитивана (в. на стр: VIII. „пре ио пгј;о иродужим опиеиваН>е Гои чевићеве далзње радиности на кн»ижевном пољу —-" 1?емачки у листу ("стр". 18.): „ћеуог ауп - је<1осћ сИе \уеЦ}егеп зсћхчШЂеПепзсћед' ЕгхеидпЈззе ворсзеуИз ћезргесћеп —").